Savremeni stres – istinita priča o neznanju koje ubija

Piše: Zvonko Džokić 

Povod

Stres je, kao reč, jedna od najzastupljenijih u savremenoj komunikaciji, kako u međuljudskoj tako i u digitalnoj sferi. Kao tema, stres je sveprisutan u percepciji i razmatranjima većine savremenih ljudi današnjice. Kao pojam, on je raznoliko definisan, ali uglavnom vodi ka jedinstvenom značenju. Kao svest, on je javno prisutan, a suštinski delimično shvaćen i još uvek nejasno vrednovan, iako se približava dubljim uvidima. Doduše, sporo i sa otporima.

Kao problem, stres se izdigao do vodećeg mesta na lestvici problema čoveka u 21. veku. Podatak da je on direktni ili indirektni uzročnik u oko devedeset odsto savremenih bolesti, a samim tim i smrti, postavlja stres na lidersku poziciju rang liste problema s kojima se danas suočava ljudski rod. Ovaj podatak nas upućuje ujedno i na zapanjujući uvid da, i pored njegove sveprisutnosti u različitim sferama života, bezbrojnih informacija, napisa, preporuka, tumačenja i saveta, on ostaje i dalje nesputano, na neki tajnovit način, glavno sredstvo onesposobljavanja savremenog čoveka, kako na biološkom tako i na psihološkom i socijalnom planu.

Time priča o savremenom stresu prerasta u fascinantnu istinu o neznanju koje ubija!? To je ujedno i glavni povod pisanju ovog teksta, autoru koji se bavi stresom profesionalno više od trideset godina, i to sa puno uspeha…

Pitanja

Istiniti odgovori zahtevaju suštinska pitanja. A, takva pitanja se sama nameću, posebno stručnjaku koji prati čudnovati vremenski raskorak između stečenog znanja u nauci i kolektivne svesti.

Osnovno pitanje radoznale svesti koja traži istinite odgovore je: da li nauka ima potrebna znanja i objašnjenja koja mogu da pomognu u rešavanju ovog, već dominantnog problema civilizovanog čoveka u 21. veku? Dalje, ukoliko nauka poseduje potvrdan odgovor na to pitanje, zašto kolektivna i individualna svest ne prate i ne uključuju u sebe znanje do koga se došlo u nauci? U prilog tome sledi i logično pitanje: da li postoje i koji su ti vidljivi i nevidljivi otpori koji ne dozvoljavaju integraciju znanja koje može da donese dobrobit i blagostanje današnjem čoveku? Kao kruna ovim početnim pitanjima nadovezuje se sledeće: na koji način nešto što je tako prisutno, vidljivo i objašnjivo zadržava i dalje svoju tajnu, skrivenu silu razorne moći? I, za kraj, postavlja se pitanje mogućnosti i načina izlaska iz ovog opasnog lavirinta…?

Sadašnja nauka i znanje

Psihosomatska medicina, neurobihevioralna nauka i specijalizovana nauka koja se bavi stresom i njegovim posledicama kod čoveka došli su zajednički do jasnih podataka i dovoljnih saznanja o uzrocima, mehanizmima razvoja i ishodima stresnih reakcija u ljudskim organizmima. U ovom trenutku dostupno je više nego dovoljno podataka, kvantitativno i kvalitativno utvrđenih parametara koji do tančina mogu da objasne sve važne činioce stresa i njihovog uticaja na čoveka, ljudske grupe i društvo u celini. I to u svim bitnim sferama – biološkoj, psihološkoj i socijalnoj. Isto tako, u međuvremenu su razvijeni i efikasni programi regulisanja stresa u svim tim oblastima, na naučnim i kontrolisanim osnovama.

Uglavnom, svi putevi stresnih reakcija vode preko nervnog sitema do mozga, odnosno njegovih udruženih reakcija na više nivoa. Zatim, ponovo preko neuronske mreže i postojećih elektrohemijskih sistema, mozak šalje natrag impulse koji se pretvaraju u konkretne mentalne i organske odgovore, odnosno reakcije psihičkog, neuromišićnog, endokrinog, visceralnog i imunog tipa. U svemu tome, dolazi se do jasnog zaključka da je ljudski um taj koji svojim iskustvom, određenim znanjem i specifičnim veštinama može da prepozna i adekvatno reguliše stresne odgovore i pretvori situaciju iz gubitničke u pozitivni ishod. To je i prirodno dat način da on stekne još višu moć svog vladanja nad situacijom, očuvanjem zdravlja i efikasnijim delovanjem ka zacrtanim ciljevima.

Time je prvo pitanje dobilo istiniti odgovor.

 Ljudska svest i neznanje

Kolektivna svest o važnosti usvajanja i primene savremenih naučnih i empirijskih saznanja u oblasti stresa je različita širom zemljine kugle. Ona postoji u neobičnom spektru nivoa. Od potpune odsutnosti u nekim rodovsko – plemenskim društvenim organizacijama, preko negacije i podsmeha u palanačkim društvenim sistemima, sterilne forme postojanja u birokratskim uređenjima, do napredne svesti u retkim, visoko razvijenim civilizovanim društvenim enklavama. Zaključak bi bio da savremena društvena svest u izrazito malom procentu prati u stopu razvoj naučnog znanja o stresu, inače potencijalno najvećem ubici čoveka u 21. veku!

Postavlja se pitanje jasnog i, po mnogo čemu, tragičnog raskoraka između postojećeg znanja, njegovog neprepoznavanja i nedostatka adekvatne primene kod ljudskih zajednica i većine pojedinaca u njoj. Na čemu počiva takav raskorak u svesti koji svakodnevno, u epidemijskim razmerama, razara ljudski rod na biloškom, psihološkom i socijalnom planu?

Neznanje i otpori

Postojeći nivoi kolektivne svesti su osovine stvaranja kulture odnosa ka svim vidovima pojavnosti, uključujući i stres. Individualna svest se uglavnom prilagođava saznanjima koje su usvojene u kolektivnoj svesti i naginje tipu ponašanja koji favorizuje kolektivna svest. Time se zatvara prvi krug neznanja, odnosno održavanja rascepa ka znanju koje postoji u savremenoj nauci. Posebno uticajan faktor je realnost sporog menjanja kolektivne svesti i prilagođavanja određenim novim znanjima i modelima ponašanja, dok nauka istovremeno, naročito u poslednjim decenijama, izrazito brzo usvaja nova saznanja.

Individualna svest je, kao i kolektivna, sklona snažnim otporima ka svemu što je novo u sferi pojavnosti. Individualna svest je, pre svega, podložna načelu ponavljanja istih obrazaca ponašanja, odnosno održavanju svoje pažnje na nivou vezanosti za postojeće i zavisnosti od prethodno usvojenih sadržaja. Dalje, u odnosu na sopstveno zdravlje i uvek prisutni strah od bolesti, čovek se najčešće brani infantilnim mehanizmima odbrane kao što su negacija, izbegavanje, otcepljenje, poricanje i sl. Tu je i, isto tako regresivna, magijska potreba za brzom zaštitom, izražena u potražnji za medikamentima, drugim hemijskim sredstvima i pomoći sa strane. Time se održava ujedno i pasivni stav ka prihvatanju sopstvene odgovornosti i spremnosti za preduzimanje aktivnog pristupa u rešavanju stresnih konstelacija, između ostalog i u učenju efikasnih veština i tehnika samopomoći. Zatim, narastajući problemi savremenog čoveka su i neznanje u organizaciji i upravljanju vremenom, rastrojenost pažnje preobimnim informativnim sadržajima, ubrzano sticanje novih nezdravih navika, novokomponovani otpor ka autoritetima i njihovim stručnim procenama i savetima, uvlačenje u prostor digitalne svesti, sve duže prisustvo u svetu virtualne realnosti, sklonost alkoholu, drogama, nasilju i perverziji, kao i još mnoštvo pridružnih faktora koje sa sobom donosi moderno vreme.

Posebno interesantni manevri u otporu ka prihvatanju naučno stečenog znanja u palanačkim društvenim organizacijama su podsmeh, preokretanje u suprotno, potcenjivanje i (samo)obmanjivanje. To zna vrlo često scenski da bude začinjeno izbegavajućim prećutkivanjem ili, nasuprot tome, maničnom odbranom putem besmislene arogancije i pseudo-humorističnih sadržaja kojima treba da se „poništi“ ponuđeno znanje njegovim ponižavanjem i kreativnim ismejavanjem.Time se zatvara poročni krug u kome, paradoksalno, usvajanje znanja o stresu izaziva nesvesni strah i otpor kod pojedinca, člana takve zajednice, zatim odbranu ili, pak, aktivni napad sa poništavanjem mogućnosti usvajanja novog znanja!? Tako, ispada da znanje o stresu u ovakvim sistemima predstavlja stresni faktor od koga se pojedinci brane, umesto da ga usvoje! I time sami sebi potpisuju bolesničku ili smrtnu presudu…

Ovakvi i slični otpori ka znanju koje leči i oslobađa mogu da dovedu „modernog“ čoveka do mentalnog nivoa bizarnosti, oligofrenog ili shizofrenog tipa. Kao u klasičnoj psihijatrijskoj priči o „smehu ispod vešala“!

Međutim, da li su ovo i jedini faktori koji podstiču otpor i obmanjivanje uma savremenog čoveka u odnosu na stres?

Pozadina

Najveći uzročnik stresa u prvim fazama civilizacijskog razvitka ljudskog roda predstavljala je prirodna okolina, u vidu klimatskih promena, odnosa u biljnom i životinjskom svetu, borbe za obezbeđivanjem hrane, vode, reprodukcije, skloništa i sl. Hiljadugodišnja iskustva su se zadržavala trajnim memorijama u nervnom sistemu, genetski obezbeđenim, u vidu instiktivnih i telesnih reakcija.

Međutim, sa civilizacijskim razvojem, posebno putem stvaranja sistema organizacije ljudskih grupa i tehnološkim napretkom, vremenom je sve više bio u porastu uticaj čoveka kao faktora stresa u svojoj okolini. Danas je čovek najveći uzročnik i proizvođač stresa u svojoj okolini! Nepregledni je niz faktora koje proizvode savremeni čovek i ljudske grupe svojim ponašanjem, a koji dalje generišu stres u ljudskoj okolini. Ekstremne klimatske promene, ratovi, egzistencijalna nesigurnost, međuljudski konflikti, medijsko-informativna agresija, nekontrolisani razvoj digitalne tehnologije i virtualne realnosti, zagađenje, buka, raspad muško ženskih odnosa i sistema porodice, urušavanje obrazovanja, zdravstvene i socijalne sigurnosti, emocionalna nesigurnost, razbijanje identiteta, nerealne ambicije, ekstremna kompetitivnost, društveno kloniranje nezdravih ljudskih struktura u vidu vaspitno, emotivno i obrazovno zapuštenih ili traumatizovanih ličnosti i još mnogo toga su faktori koji generišu dalje stresnu patologiju na biološkom, mentalnom i socijalnom planu.

Analiza savremenog grupnog procesa u svetu upućuje na fascinantan i jasan zaključak da je trenutno više izražena tendencija ka podsticanju stresa u ljudskim zajednicama, nego ka njegovom predviđanju, regulisanju ili smirivanju!? Sa društveno-ekonomskog aspekta posmatrano, a finansije su postale najvažniji faktor ljudskog smisla postojanja u 21 veku, povećanje profita legalnih i nelegalnih korporacija, kao i interesnih grupa i pojedinaca, uglavnom je u direktnoj, pozitivnoj sprezi sa nivoom i vremenom trajanja generisanog stresa u ljudskim zajednicama. Makar i površno urađena finansijska analiza poslovanja vojne, farmaceutske, medicinske, prehrambene, turističke, modne, informatičke, konsultativne, medijske, bezbednosne ili telekomunikacijske industrije, a to znači vodećih i najprofitabilnijih u ovom momentu, brzo dolazi do zaključka da je profit takvih sistema uvek u direktnoj ili indirektnoj vezi sa stresnim reakcijama pojedinaca i grupa, odnosno krajnjih korisnika njihovih proizvoda! A da ne pominjemo da su čak i politika, religija i kriminal, preko stvaranja doživljaja društvene nesigurnosti, nepripadnosti i nezaštićenosti, u direktnoj korelaciji sa sistemom „stres jednako profit“.

Ishod

Sagledavanje prethodnih parametara vodi ka izuzetno ozbiljnom uvidu, a taj je da je savremeni čovek, posebno onaj koji bi trebalo da bude „nosilac normalnosti“, maksimalno izložen mnogobrojnim, snažnim i dugotrajnim stresnim faktorima. I to ujedno biološkim, hemijskim, fizičkim i, posebno narastajućim, psihosocijalnim, informatičkim i virtualnim. Poslednja dva navedena su stasala u par decenija, u izuzetno brzom ritmu, da stanu rame uz rame sa drugima, a uskoro i ispred njih!

Takav uvid je potkrepljen izrazitim povećanjem učestalosti poremećaja koji su povezani sa stresom, na svim poljima datosti čoveka, kako na biološkom, tako i na psihičkom i socijalnom polju. To je, konačno, i objašnjenje kako je i zašto stres postao glavni problem i ostao glavni potencijalni ubica čoveka u 21. veku! Posebno, kada prethodna analiza ukazuje na trenutnu averziju, prisutnu u najvećem delu populacije, ka usvajanju znanja iz savremene nauke.

Perspektive

Dugoročno posmatrano, normalnom čoveku 21. veka predstoje dve mogućnosti izbora u odnosu na njegov pristup stresu, a to su izlaz i bezizlaz. Održavanje postojećeg stanja, ili pak odlaganje preduzimanja aktivnog stava na naučno zasnovanim principima su jednaki drugom izboru, odnosno bezizlazu. A to znači put u disfunkciju, rastrojstvo, bolest ili smrt. Koliko je to pametan izbor prosudite sami?!

Setite se samo da je izlaz jednostavan. Dozvolite sebi da vas vodi pravi vodič kroz život pun stresa. A, to je proverena nauka o stresu! Jedino specijalizovana nauka o stresu, koja počiva na proverenom znanju iz psihosomatske medicine, neurobihevioralne nauke i primene specifičnih veština regulisanja i prevencije stresa, mogu da pomognu vašem umu da savlada vodeću pošast 21. veka. Tako, dolazimo do uvida da se glavni sukob oko ovog, ali i oko ostalih glavnih životnih pitanja, odvija u ljudskom umu!?

Zapamtite, a dalje i ne zaboravljajte, osnovno pravilo koje treba da vas vodi u 21. veku je: UM JE KLJUČ!

www.zvonkodzokic.com

P.S. Više o stresu, stresnim poremećajima i programima stres menadžmenta na: http://www.um.org.rs/stres, http://www.um.org.rs/specijalni-programi i http://www.um.org.rs/testovi