Globalizacija i problem identiteta

Klinička psihopatologija tekućih društvenih procesa

Dr. Zvonko Džokić

Uvod

Pre petnaestak godina sa velikom pažnjom i zaprepašćenjem ispratio sam na jednom svetskom tv kanalu, posvećenom naučnim dostignućima, emisiju o društvenoj budućnosti ljudske populacije. Naime, u skraćenoj verziji, bilo je najavljeno da će se ljudska populacija i njeno buduće uređenje svesti na sistem jednak onome u pčelinjem svetu, odnosno tipa „pčelice i košnice“.

Pčelice će biti ljudi a košnica jedan jedinstveni, centralni mozak koji će svima služiti podjednako. Da će „zbog boljitka ljudi“ u budućnosti biti omogućeno ujednačavanje ideja i komandi kojima će ih taj mozak upravljati, da će doći do unifukacije njihovog stila života i da će centralni mozak uvek ispravno usmeravati njhove akcije i živote, na najbolji mogući način… I da je to krajnji cilj (tadašnjih, a i sadašnjih) idejnih „dizajnera“ puteva razvoja čovečanstva!?

Globalistički doprinos

Sa velikim zanimanjem pratim od tada razvoj ove ideje i „znakove pored puta“ koji potvrđuju ozbiljnost njenog sprovođenja od strane izvršilaca projekata zamišljenih u glavama „globalne elite“, odnosno CK SSK (Centralnog komiteta svetskog satanističkog kluba). Zapanjen sam i krajnje neprijatno ushićen njihovom moći i sposobnošću da je razvijaju, svakodnevno i neverovatnom brzinom, kao i veštini stavljanja pod kontrolom većine nosilaca vlasti u svetu, njima neophodnih stručnjaka i mase ljudi koji su sebe već sveli na mutantski psihološki tip čoveka (vidi neke od mojih prethodnih tekstova).

Usput, mogu samo da budem nemi svedok ili neukoj masi nebitni stručni analitičar i komentator ideja koje proističu iz mozgova globalističke elite i njihovih razrađenih sistema uklanjanja projavljenih vidova otpora, različitim metodama eliminacije oponenata i uklanjanja zdravih mislilaca sa javne scene, pa i sa lica zemlje. Kao iskusni kliničar, mogu pažljivo da posmatram kako se odvija ovakav scenario „uživo“ i da utvrđujem kapitalne promene koje nastaju pod njegovim uticajem, pored ostalog, na polju ljudske strukture ličnosti, posvuda oko sebe.

Ovakve, u suštini evolutivne, promene  su počele nevidljivo da se odigravaju krajem prošlog i početkom ovog veka, a zatim su produžile sve ubrzanije da se dešavaju i ispoljavaju, posebno u zadnjoj dekadi, na nivou ranog razvoja ličnosti, kao i docnije izgradnje u vidu naknadnih deformacija i devijacija. Ujedno, ta zastranjenja istovremeno izrastaju u dominantne, iako patološke, vrednosti koje se promovišu kao poželjne u „novoj normalnosti“. U toj i takvoj tzv. „normalnosti“ pored ovih promena dolazi i do brutalnog institucionalizovanja, do nivoa već prihvaćenog društvenog standarda, nepreglednog niza teških mentalnih poremećaja na polju izuzetno važnih ljudskih i društvenih funkcija, kao i civilizacijskih vrednosnih sistema.

Time je došlo do toga da je u ovom trenutku jasno vidljivo prisustvo dezintegrativnih fenomena i urušenih stanja u prethodno favorizovanim društvenim sistemima, posebno u tzv. „zapadnoj civilizaciji“. Ona je već migrirala od narcističkog, preko graničnog, u shizofreni tip društva sa homocidnom, satanističkom tendencijom daljeg razvoja. Ista ta  civilizacija, da podsetim, je glavna poluga preko koje do sada uspešno skrivani klan CK SSK agresivno sprovodi globalizam i nasilno ga nameće celom svetu svim mogućim silama.

Značaj ljudskog identiteta

Jedna od najuzvišenijih ljudskih vrednosti i sopstvenosti, istovremeno i jedan od osnovnih stubova razvoja zdrave i autentične ličnosti, jeste identitet. Zdravi identitet je oduvek bio i ostao glavni graničnik koji razdvaja zrele od nezrelih ličnosti, stabilne od nestabilnih, osvešćene od neosvešćenih, samostalne od nesamostalnih, autentične od neautentičnih i, konačno, društveno korisne od društveno nekorisnih i štetnih.

Samo da podsetim, na trenutak, da nema ni jednog značajnijeg autora, istraživača i praktičara na polju razvoja ličnosti i psihičkih poremećaja a da nije istakao važnost izgradnje zdravog i stabilnog identiteta u sklopu celine koju sačinjava ličnost. Nepregledan je, isto tako, niz autoriteta iz različitih oblasti društvenih nauka koji su potvrđivali iznova i iznova značaj dostizanja stabilnog, zdravog i društveno korisnog identiteta za opstanak društva.

Na psihološkom i kliničkom planu, postoji značajni broj autora koji su se naučno bavili kako fenomenološkim i psihopatološkim tako i dubinsko psihološkim aspektima pravilnog razvoja i ujedno poremećaja koji se javljaju u vezi identiteta. Od rađanja čoveka pa kroz ceo tok njegovog života pažljivo su uočavane faze, fenomeni i strukturne promene koji su nastajali u zavisnosti od uticaja najrazličitijih okolinskih i unutrašnjih faktora na ličnosti koje su bile izložene tim uticajima. Tako su izvanredni opservatori i naučno orijentisani znalci poput Eriksona, Malerove, Špica, Jakobsenove, Vinikota, Kernberga, Šasege Smirgel, Blosa, kao i još mnogi drugi sa naučno bliskim nivoom znanja, otkrivali i zaokružili jasne temelje i važne detalje u vezi razvoja zdravih i nezdravih, odnosno patoloških formi identiteta.

Zdravi identitet

Razvoj zdravog identiteta je dug i mukotrpan proces. Potrebno je prisustvo velikog broja bitnih faktora koji su neophodni da obezbede optimalni  razvoj, oblikovanje i zaštitu individualne humane psihološke matrice koju nazivamo identitetom. Za potrebe ovakvo dizajniranog teksta pomenuću određeni spektar faktora i funkcija koji su bitni za formiranje zdravog ljudskog identiteta. Zdravi identitet, da pojasnim i to pre nabrajanja, predstavlja ishod pravilnog razvoja ličnosti na osnovama istinskog, tzv. „pravog sebstva“ (selfa, sopstva, jastva), za razliku od nezdravog koji se kreira na osnovama tzv. „lažnog sebstva“!

Tako, klica identiteta najpre izvire iz najranijeg odnosa između majke i novorođenčeta. Zatim razvija, u istom tom odnosu, primarne obrise matrice preko primitivnih introjekcija, da bi se kasnije one prečistile putem diferencijacije od ranih objekata, nemetabolisanih sadržaja, i zamenile već selektivnjim identifikacijama. Dalje sledi prihvatanje očinskog uticaja, generacijskih veza i prevazilaženje teškoća izazvanih prolaskom kroz Edipovski kompleks. U sledećoj fazi idenititet dolazi do sopstvenog nešto jasnijeg uobličavanja preku uspešne sinteze, odnosno integracije prethodno nespojivih kontradiktornih identifikacija, istovremeno veće individuacije i prevazilaženja negativnih edipovskih tendencija u periodu adolescencije. Očvršćavanje i stabilizovanje identiteta koje sledi u sebi treba već da sadrži sledeće karakteristike: neprekidan osećaj sopstvene istovetnosti, vremenski kontinuitet u doživljaju sebe, sopstvenu originalnost i autentičnost, realnu telesnu predstavu sebe, osećaj unutrašnje čvrstine uz kapacitet za spokojstvo u samoći, jasnu određenost u odnosu na svoj pol, unutrašnju solidarnost i spoj sa etničkim i moralnim normama kao i grupnim idealima i dobro internalizovanu svesnost.

Poremećaji u ovim domenima funkcionisanja dovode do nepravilnog i nezdravog razvoja identiteta, a time i do različitih formi psihičkih poremećaja.

Patološki identitet

Objavljivanjem iscrpne studije izvanrednog i svetski potvrđenog kliničara S. Aktara „Slomljene strukture“, 1992., kliničko dijagnostička struktura i učenje o patologiji identiteta, započeto radovima Eriksona polovinom prošlog veka, bili su zaokruženi. Postalo je definitivno jasno da svi poremećaji ličnosti u sebi nose problem patološke forme identiteta, odnosno da u svojoj osnovi sadrže istu platformu nazvanu „difuzija identiteta“! Sindrom difuzije identiteta od tada postaje značajan klinički instrument za postavljanje dijagnoze težih poremećaja ličnosti, a samim tim i odrednica za planiranje terapijskih programa i njihovog ishoda.

Kategorije koje sadrži poremećaj nazvan „Sindrom difuzije identiteta“, a na bazi čijeg prisustva se postavlja dijagnoza, su sledeće:

  • Kontradiktorne karakterne crte
  • Vremenski diskontinuitet sebstva
  • Nedostatak autentičnosti
  • Suptilni poremećaji telesnog imaga
  • Osećanje praznine
  • Problemi i otpori u prihvatanju svog i tuđeg pola i roda
  • Neuobičajeni etnički i etički relativizam

Ovakav tip poremećaja identiteta je ugrađen u sve strukture poremećaja ličnosti, koje kliničari nazivaju „slomljenim strukturama“. Kod nekih su određene kategorije  više izražene i teže od drugih, negde manje, u zavisnosti od tipa poremećaja ličnosti.

Spektar poremećaja ličnosti koje u sebi sadrže sindrom difuzije identiteta je sledeći:

  • Narcistični poremećaj ličnosti
  • Granični poremećaj ličnosti
  • Shizoidni poremećaj ličnosti
  • Paranoidni poremećaj ličnosti
  • Hipomanični poremećaj ličnosti
  • Antisocijalni poremećaj ličnosti
  • Histrionični poremećaj ličnosti
  • Shizotipalni poremećaj ličnosti
  • Mešovite forme

Samo da napomenem, zbog preciznosti koju klinika zahteva, da i u nekom drugim mentalnim poremećajima može da se pojavi sindrom difuzije identiteta, ali prolaznog ili ne ovako dominantnog u društvenom smislu. Tako, može da se pojavi privremeno i u psihotičnoj dekompenzaciji, u adolescentoj krizi, ili kao klinički nedominantan znak i simptom u slučaju poremećaja tipa multiple ličnosti.

Identitetski galimatijas

Zašto je kategorija identiteta tako značajna uopšte, a posebno danas?

Zato što je učestalost pojave patoloških formi identiteta, posebno onih koji sadrže problem difuzije identiteta, u enormnom porastu poslednjih decenija uz tendenciju ubrzanog preplavljivanja postmodernih, postistorijskih (Fukujama) i postindustrijskih formi društava i njihovog institucionalizovanja kao „nove normalnosti“ u ljudskoj populaciji i konačno, ljudskoj civilizaciji.

Metodologija razbijanja i proizvodnje patoloških identiteta

Sa operatvne tačke gledajući, globalizacija razvija detaljno organizovan proces razaranja zdravih modela identiteta u javnoj svesti koji se odvija uticajem sa više strana. S jedne strane to čini beskompromisnim metodama rušenja prethodnih naučnih principa i pravila formiranja zdravih identiteta, uz uvođenje novih, maglovitih i kontradiktornih, obmanjujućih stavova, na bazi izmišljenih vesti i informacija (fejk njuz) ili izvrnutih tumačenja realnosti (postistine). S druge strane, ubrzano i sistematično kreira i potvrđuje „novu istinu i normalnost“ zloupotrebom nastupa kvazi stručnjaka i montiranih sadržaja u medijima, kao i istovremenim snažnim uticajem na opštu populaciju preko društvenih mreža, a na razvojne kategorije, mlade, ubrzanim menjanjem njihovih obrazovnih programa. Uporedo teče tempom 24/7h proces formiranja novih, patoloških identitetskih modela preko plasiranja ciljanih produkata tzv. „kreativnih indrustrija“, industrije igara, digitalne i virtuelne realnosti. Ovi novi modeli identifikacije (role models) se nude kao poželjni mlađim kategorijama populacije, uz konstantno razaranje njihovih mozgova i fragmentovanje mentalnog sklopa kontradiktornim kognitivnim i emocionalnim sadržajima, propraćenih nametanjem bizarnih likova i neprirodnog, patološkog ponašanja psihopatskog, graničnog ili shizofrenog tipa.

Na dubljem psihološkom nivou, sve ovo prethodno navedeno utiče na oštećenja ili naknadne devijacije u razvoju i izgradnji bitnih Ego funkcija. Tako, Ego funkcija kontrole (procene) realnosti, koja je neophodno pravilno da se razvije u našem psihičkom aparatu da bi razgraničila realno od nerealnog i istinu od laži, je pod konstantnim i brutalnim medijskim atakom nametanja laži i izmišljenih sadržaja, nepostojeće realnosti koje treba nasilno da budu prihvaćene. To uz druge uticaje nove normalnosti dovodi istovremeno i do nemogućnosti uspostavljanja stabilnih Ego granica, što je uslov i za stabilnost cele strukture ličnosti i razvoj sopstvenog idntiteta. Kontradiktorni kognitivni (disonanca) i emocionalni sadržaji bizarnog i neprirodnog tipa, koji se poturaju kao normalni i prirodni a koje je nemoguće integrisati, razaraju sintetičku funkciju Ega i vraćaju na najniže modele odbrane tipa rascepa, negacije realnosti i projekcija. Usled prinude usvajanja patoloških modela identifikacije i obrazovanja razbija se podloga za formiranje zdravog, vrednosno normativnog i principijelnog Super ega, a time i mogućnost dostizanja stabilnosti cele ličnosti, društvene korisnosti i samopoštovanja. Adaptivna funkcija Ega, čini se, jedna je od najugroženijih. Ona je, u svrhu opstanka kome i služi, pod prinudom prihvatanja i nalaženja modusa prilagođavanja često nemogućim zahtevima koje se nameću u novoj normalnosti, sve do tačke poništavanja sopstvenog autentičnog identiteta i potrošenosti kapaciteta prevazilaženja hroničnog stresa koji proističe iz toga. To dalje izaziva poremećaje i na neuro-endokrino-imunološkoj osovini, što je put ka bržoj ili sporijoj soptvenoj biološkoj eliminaciji.

I još mnogo toga se odvija ciljano na najdubljem nivou, protivno formiranju temelja i daljeg podržavanja zdravog identiteta, kao i cele strukture ličnosti, pa i biološkog opstanka kod savremenog čoveka.

Efekat na društvene procese

Tako, već u sadašnjem trenutku su, svakom iskusnom kliničaru, više nego uočljive masovne psihopatološke promene u društvenim sistemima, nastalih pod uticajem tekućeg procesa globalizacije, u smislu „nove normalnosti“, na polju identiteta i građe ličnosti. Sadašnja realnost jasno ukazuje na snažno izraženo prisustvo fenomena društvene psihopatologije. U njoj dominiraju destruktivni poremećaji ponašanja psihopatskog, paranoidnog i shizomorfnog tipa, ekspanzija svakojakih vrsta zavisnosti, snažan trend porasta seksualnih perverzija i inverzija nagona, masovni poremećaji osnovnog raspoloženja depresivnog i apatičnog tipa, devastacija muško ženskih odnosa i uloga, uklanjanje porodice sa mesta socijalnog atoma, etabliranje neadekvatnih emocionalnih odnosa među ljudima, kloniranje regresivnih struktura ličnosti – od narcističnih i graničnih do posebnih društveno toksičnih tipa mutanata i monstruma, građenje patoloških modela autistične i shizofreniformne komunikacije u društvu, generisanje mase modernih urbanih divljaka, usisavanje ljudske potrebe za komunikacijom u digitalni svet nerealnih objekata i virtuelnu društvenu mrežu koja producira sve više sfizofrene modele doživljaja i emocionalnih odnosa, stvaranje patoloških modela grupne organizacije i njima svojstvenih formi liderstva, institucionalizovanje izvitoperenih modela javne svesti, deformacija i devijacija procesa pedagogije i obrazovanja, rušenje proverenih sistema zdravstvene zaštite, destruktivan odnos ka okolini…

Prespektive

Ovi i još mnogi drugi fenomeni društvene psihopatologije, ukoliko produži tekući patološki trend, odneće sadašnju civilizaciju u sigurnu propast. Takvu pretpostavku potvrđuju sve učestaliji fenomeni razgradnje i propadanja, koji se jasno očitavaju kako u društveno-ekonomskoj sferi tako i u međunarodnim odnosima, održavanju svetskog mira i bezbednosti, kao i još očiglednije u ubrzanoj pojavi prirodnih katastrofa i nepovratnom menjanju okoline. Psihičko slepilo  koje je svesno nametnuto javnoj svesti i neadekvatan odnos (shizofrena negacija i rascep – fenomen „smeha pod vešalima“…) ka ovakvim fundamentalnim znacima ugrožavanja daljeg opstanka koji su sveprisutni u ovom momentu, uz usmerenost pažnje i globalnih interesa na bizarne vrednosti fetišističkog, regresivnog i već krajnje patološkog, genocidno-satanističko-kanibalističkog  tipa, su krajnji dokaz koji ide u prilog dijagnozi teške bolesti ljudskog društva danas. Ishod takve bolesti, ukoliko se na vreme ne preduzme adekvatni tretman, je katastrofalan!

Zaključak

Zdravi i autentični identitet je, po svemu sudeći, bio i ostao jedan od glavnih meta napada kreatora ideje o ljudskoj košnici, zacrtan u globalističkoj agendi rušenja stare i stvaranja „nove normalnosti“. Proces nasilnog patološkog uticaja u polju razvoja ljudskog identiteta u sadašnjem trenutku ukazuje na već široko rasprostranjene promene, koje su nastale kao krajnji efekat dugogodišnjih ataka na zdravi razvoj ljudske vrste. Promene koje su se desile na ovom nivou mogu klinički jasno da se svrstaju u kategoriju ozbiljnih mentalnih poremećaja i spadaju u grupu „sindroma difuzije identiteta“. Uz sve ostale pomenute tvorevine „nove normalnosti“, perspektiva daljeg razvoja društvenih procesa u tekućem pravcu je katastrofalna po pitanju opstanka ljudske civilizacije, onakve kakvu je znamo.

Za kraj

Nek vam je srećna Nova 2023. Godina!

Ma gde bili u pokušaju opravdanog bekstva od nove realnosti…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s