Zvonko Džokić
Pitanja koja traže odgovore
Glavna pitanja koja se postavljaju istraživaču psihičkog statusa društva i na koje on treba da odgovori su tipa: Kakvo je realno stanje mentalnog zdravlja društva danas? Da li je je današnje društvo zdravo ili nezdravo? Ukoliko je nezdravo, šta treba uraditi da bi se nešto promenilo na bolje? Da li je ideja stvaranja i održavanja zdravog društva utopija ili realnost? I konačno, da li je društvo zatvoreni sistem sam za sebe ili je u povratnoj sprezi sa silama prirode i univerzuma?
Ovakva pitanja postaju iz dana u dan gorući problem sveta koji je već ušao u stanje nekontrolisanog ubrzanog kretanja spiralom društvenih i prirodnih promena, propraćenog sve učestalijim situacijama masovnih razaranja i destrukcije. Tu spiralu pokreće čovek, odnosno svest koja se stvara u određenim organizovanim i uticajnim ljudskim grupama i zajednicama. Ovaj primarni pokret zatim dobija enormnu silu multipliciranjem u energiji ljudske mase i upotrebom moćnih sredstava visoko razvijene tehnologije. Posledice po čovečanstvo koje stvara zdrava ili nezdrava svest su potpuno različite i direktno utiču na sudbinu ljudske civilizacije. Stoga je nužno što pre pronaći odgovore na postavljena pitanja.
Sadašnje stanje
Sadašnja realnost jasno ukazuje na snažno izraženo prisustvo fenomena društvene psihopatologije. U njoj dominiraju destruktivni poremećaji ponašanja psihopatskog i paranoidnog tipa, snažan trend porasta seksualnih perverzija, masovni poremećaji osnovnog raspoloženja depresivnog i apatičnog tipa, etabliranje neadekvatnih emocionalnih odnosa među ljudima, kloniranje regresivnih struktura ličnosti – od narcističnih i graničnih do posebnih društveno toksičnih tipa mutanata i monstruma, građenje patoloških modela autistične i shizofreniformne komunikacije u društvu, generisanje mase modernih urbanih društvenih divljaka, stvaranje patološke grupne organizacije i njima svojstvenih formi liderstva, građenje izvitoperenih modela javne svesti, deformacija procesa pedagogije i obrazovanja, rušenje proverenih sistema zdravstvene zaštite, destruktivan odnos ka okolini i dr. Ovi i još mnogi drugi fenomeni društvene psihopatologije odnose sadašnju civilizaciju u sigurnu propast.
Takvu pretpostavku potvrđuju sve učestaliji fenomeni rušenja, razgradnje i propadanja, koji se jasno očitavaju kako u društveno-ekonomskoj sferi tako i još očiglednije u ubrzanom dešavanju prirodnih katastrofa i nepovratnom menjanju okoline. Psihičko slepilo koje postoji u javnoj svesti i neadekvatan odnos ka ovakvim fundamentalnim znacima ugrožavanja daljeg opstanka koji su sveprisutni u ovom momentu, uz usmerenost pažnje globalnih interesa na bizarne vrednosti fetišističkog i regresivno-patološkog tipa, su krajnji dokaz koji ide u prolog dijagnozi teške bolesti ljudskog društva danas.
Procena mogućnosti
Da li je moguće isceljenje jednog ovakvog izrazito kompleksnog sistema? Sistema koji je vezan sa bezbroj veza u nebrojeno mnogo nivoa i isprepleten neizmerno snažnim silama koje ga prožimaju održavajući ogromni nevidljivi energetski matriks, koji se i sam brani od mogućih promena doživljavajući ih kao atak na sebe…? U njemu su utisnuti moćni sadržaji iz kolektivno svesnog i nesvesnog, porodični transgeneracijski duhovi, kodovi i memorije iz svake individualne istorije, posebnosti svakog trenutno postojećeg ljudskog ega koje se bori za svoju afirmaciju, snažne ideološke matrice, sile zabluda i predrasuda, uhodane organizacijske sprege, snažni otpori koji potiču od neznanja i nedovoljne inteligencije, pritisci svakodnevnih problema i potreba itd.
Sigurno je samo to da bilo kakva promena u ovako sazdanoj „društvenoj galaksiji“ treba da bude prethodno osmišljena do krajnjih mogućnosti. To je nužno zbog postojećeg rizika da ne izazove s jedne strane još veća urušavanja sistema, a ujedno sa druge strane da ne preraste u novu utopiju koja će se kao i prethodne brzo rasplinuti kroz već stvorene lavirinte postojećeg matriksa. Time bi se samo ojačao dalji destruktivni put društvenog razvoja. To znači da bilo kakvo razmišljanje o rešavanju problema društvene psihopatologije prerasta u izrazito odgovoran zadatak, posebno kada treba naći precizan plan koji obezbeđuje jasan pravac i metodologiju delovanja. Istovremeno ovako postavljeni cilj predstavlja i ključni izazov oko koga treba da se organizuju elitni pojedinci humanističke i kosmopolitske orijentacije u sadašnjem trenutku.
Procedura
Ako društvo predstavlja oboleli organizam, treba mu tako i pristupiti i biti konkretan u planiranju njegovog tretmana. Treba otkriti konkretne izazivače koji svojim uticajem proizvode prethodno uočene i stručnom analizom jasno definisane simptome i znakove bolesti. Zatim treba selektovati ciljeve ka kojima će biti pokrenut proces isceljenja. I to što pre! Pre nego što pacijent-društvo ne izgubi bitku sa naraslom i raširenom bolešću. Jednom pokrenuti proces isceljenja treba dosledno pratiti i održati do kraja. U tom procesu treba očekivati od početka i tokom celog trajanja tretmana pojavu snažnih otpora i kontranapada sila bolesti iz svih delova društvenog organizma, tamo gde je on zaposednut od njih. Posebno opasne i ubitačne kontranapade treba očekivati od izvitoperenih delova društvenog imunološkog sistema bezbednosti, slično autoimunoj reakciji tipa odbacivanja domaćina. To znači da se realno može očekivati bespoštedna borba, koju zdravi deo organizma mora da bude spreman da izdrži do kraja i da bude odlučan da je dobije. Jer, ciljani pacijent-protivnik u ovom tretmanu nije samo bolesnik, već i dokazani ubica drštvenog zdravlja i prirodne okoline..!!
Pravci isceljenja
Mogući pravci kojima treba da se odigrava tretman da bi obezbedio proces društvenog isceljenja se jasno ocrtavaju u prethodnim (u mojoj knjizi „Replikanti i društvo“, Službeni Glasnik, 2011) iscrpnim analizama društvene psihopatologije.
Prvi i osnovni je adekvatni tretman već stvorenih psihopatoloških formacija u društvu. Drugi pravac je precizno ciljanje na generatore društvene psihopatologije i celokupnog destruktivnog haosa koji oni proizvode svojim mentalnim matricama i moćima koje poseduju. Treći pravac je generisanje visoko kvalitetne ljudske energije i društvene organizacije. Četvrti pravac je kreiranje jedinstvenog modela povezivanja sa materijalnim i energetskim resursima prirode i silama univerzuma.
U nivou prvog pravca isceljenja konkretni ciljevi treba da predstavljaju poremećene strukture ličnosti, patološka organizacija grupa i nihovog vođstva, nezdrava javna svest, devijantni idejni sistemi zdravstvene zaštite i obrazovanja, nehumane i antiprirodne ideje ekonomskog poretka. To znači da su sa jedne strane ciljevi tretmana društvenog isceljenja ljudi – poremećene ličnosti, a sa druge strane ideje koje predstavljaju patološke produkcije deformisane svesti.
Osnovna selekcija mentalnog zdravlja ljudi koju treba napraviti je u sferi društveno toksičnih struktura ličnosti. Tu spadaju mutanti i mostrumi (vidi jedan od prethodnih mojih tekstova na ovom blogu). Tretman treba da bude dosledan u mehanizmima sigurne eleminacije monstruma i monstruoznih mutanata iz društvene sredine, kao neizlečivih struktura ličnosti i večno opasnih po ljudsku i širu okolinu. U odnosu na preostalu masu društvenih mutanata treba razviti jasne mehanizme i procedure njihovog vođenja, kao i kontrole pravilne adaptacije na nove, zdrave uslove. Time bi trebalo da se omogući optimalni minimum koji su oni sposobni da daju u prilog razvoju društva. Ostale psihopatološke strukture bi bile tretirane saglasno jasnim modelima zaštite mentalnog zdravlja. Vođenje grupa i ljudskih zajednica treba prepustiti kvalitetnim pojedincima, koji pored zdravih struktura ličnosti i najvišeg znajnja iz konkretnih oblasti ujedno poseduju i sposobnost rukovođenja.
U odnosu na ozdravljenje i dalje formiranje javne svesti, treba konsultovati dosadašnja naučna dostignuća u sferama psihologije i komunikacije, u sprezi sa humanističkim principima. Uz već daleko uznapredovale tehničko-tehnološke alatke i sisteme komunikacije oni imaju kapacitet kreiranja i održavanja zdrave javne svesti, kao i podršku kvalitetnim modelima obrazovanja i pedagogije.
Drugi pravac društvenog isceljenja treba da bude usredsređen na generatore, odnosno monstruozni um koji stoji iza društvene psihopatologije. Njega kreiraju dobro organizovane grupe i pojedinci koji su zajedno ušli u sve pore važnih odluka koje dotiču sudbinske razvojne pravce današnje ljudske civilizacije. Utkan u najkrupnije svetske korporativne sisteme današnjice, ovaj bolesni mentalni matriks nadmoćno usisava okolinu u svoj sistem upravljanja, istovremeno nemilosrdno eleminišući oponente i deformišući usput javnu svest i najvažnija istorijska nasleđa. Pojedinci i grupe koji proizvode, razvijaju i održavaju vladajuću mentalnu matricu društvene psihopatologije, kao i uništavanje prirodnih bogatstva, dugo vremena ostaju skriveni iza vešto izgrađenih društveno-ekonomsko-ratnih paravana. U tome im svesrdno pomažu klonirani mutanti-kreatori javne svesti i njima slični politički lideri.
Postoje jasni znaci da ovaj monstrumski matriks gubi kontrolu opijen ludilom stečene moći i bizarnim znacima svog „uspeha“. Time postaju sve vidljiviji i prepoznatljiviji, što znači u pretpostavljenoj skoroj budućnosti i podatniji za selektovanje uz nužnu eliminaciju iz kruga društvene zajednice. Trenutna realnost ukazuje da se u njihovim rukama nalaze ogromne ekonomske i ratne moći, enormni potencijali koji se održavaju i unapređuju uz uspostavljanje poprilične kontrole nad važnim društvenim bezbednosnim sistemima. Od najveće važnosti je da se prvo ovi sistemi očiste preostalim zdravim unutrašnjim snagama, preciznom selekcijom i eliminacijom, od tačno dijagnostikovih antihumanih struktura ličnosti. To ujedno predstavlja i najvažniju tačku koju su još u startu ciljali i u mnogo čemu uspeli da osvoje ove strukture organizovanim akcijama u društvenom sistemu. Istovremeno je veoma važno odstraniti sve monstrume i vladajuće mutante u sferama javne svesti, politike i nauke. Zadatak koji se postavlja drugom pravcu isceljenja uopšte ne izgleda nimalo lak..?!!
Treći pravac treba da sagleda i obezbedi mogućnost stvaranja visoko kvalitetne ljudske energije i društvene organizacije. Kvalitetnu energiju, kao i nekvalitetnu uostalom, ljudi stvaraju preko mentalnih operacija u svojim mozgovima, u ovom slučaju zdravih i osmišljenih, a zatim je šire etabliraju preko odnosa sa okolinom, putem komunikacije važnih sadržaja sa pravilno izabranim subjektima/objektima. Tome i treba da služe već dokazani ispravni psihološki i vaspitni modeli građenja međuljudskih odnosa, moderni komunikacijski sistemi i modeli pravilnog kreiranja javne svesti. Ljudski mozgovi predstavljaju izvore energije neizmernih mogućnosti. Jedan od najvećih naučnika svih vremena Nikola Tesla je u jednom trenutku, analizirajući mogućnosti koriščenja energije sveprisutne oko nas i koja stoji na raspolaganju u neograničenim količinama, konstatovao da se energija kod ljudi na nepoznat način povećava geometrijskom ili čak kvantnom progresijom u trenutku pojave određene ideje u njihovom mozgu!!?? To je potencijal koji treba iskoristiti, konačno, u opusu ljudskog postojanja i kreativnosti koju čovek poseduje.
Zdravu ljudsku organizaciju mogu jedino da proizvedu zdravi i istinski sposobni ljudi, koje idejno i duhovno vodi princip ljubavi i stvaralaštva za dobrobit svih. Toa znači da samo prava humana elita može da povede čovečanstvo ka traženju i nalaženju realnog blagostanja, uz preuzimanje odgovornosti koje nameću principi vladanja pravilnim i pravednim rešenjima. Masa mutanata, monstruma, neobrazovanih, divljih, devijantnih i sebičnih ljudi sigurno ne treba da bude lider i ključar zajedničke ljudske sudbine. Zdrava elita, korišćenjem znanja i umeća iz potrebnih oblasti, uz pomoć mnogobrojnih naučno-tehnoloških dostignuća, svakako predstavlja jedinog mogućeg pravog lidera buduće ljudske zajednice!
Četvrti pravac treba da ukloni iluziju da je društveni sistem zatvoren i da je dovoljan sam sebi, a da prirodna okolina služi samo kako bi bila iskorišćena u sebične svrhe. Okolina nas već kažnjava svojim kosmogonijskim reakcijama, ili tačnije ukazuje nam na nerealnost takvog mentalno retardiranog pristupa, umnožavanjem broja prirodnih katastrofa u jedinici vremena. Tu se ponovo pojavljuje elementarni princip ludila da je sumanuta ideja iznad svakog realnog smisla, pa čak i iznad bazičnog opstanka. Ludilo iznad svega! Sa druge strane ovo je i tačka na kojoj neznanje ljudi o međusobnoj energetskoj povezanosti sistema, koja je odabranom krugu fizičara već izvesno vreme unazad dokaziva, može da produži trajanje tekućeg destruktivnog procesa do tačke nestanka. U pogledu na ovo nivo zadatka i potrebnog pravca isceljenja neznanje je jednako ludilu!
Odatle je i nužno kreiranje jedinstvenog modela povezivanja potencijala ljudskih zajednica sa materijalnim i energetskim resursima prirode i silama univerzuma. A to može da shvati, osmisli i realizuje jedino prava humana elita. Pitanje stvaranja zdravog društva je ovim ponovo na istom nivou sa pitanjem ljudskog opstanka.
Utopija i realnost
Smatram da je utopija doživeti pravu sreću, ljubav, kreativnost, opšte blagostanje i balans sa prirodom i univerzumom u sadašnjim, bolesnim društvenim sistemima. Realnost je da se to može doživeti u istinski zdravom društvu, predvođenom ljudskom elitom u spoju sa naučnim dostignućima i kosmičko-kosmopolitskim vrednostima. Trenutno, proces raspada je u toku…
NAPOMENA
Tekst je nastao pre više od deset godina. Objavljen je od strane Službenog Glasnika u zbirci eseja o društvenoj psihopatologiji pod naslovom „Replikanti i društvo“, 2001. Smatrao sam da je trenutno stanje društva i globalne civilizacije u kojem se nalazimo više nego goruće kao povod za objavljivanje i na ovom blogu.
KLINIČKA PSIHOTERAPIJA 