Veštičarenje i savremeni mediji

Prilog psihopatologiji javne svesti

Piše: dr. Zvonko Džokić

O veštičarenju

Veštičarenje predstavlja organizovanu i planski izvedenu aktivnost koja je usmerena ka nanošenju štete ciljnom objektu, putem prizivanja magijskih i natprirodnih sila da takvu ideju sprovedu u delo. Prilikom procesa prizivanja ovakvih sila i njihovog „usmeravanja“ ka ciljnom objektu uobičajeno se izvode različiti mistični rituali, shodno istorijskim epohama, geografiji, kulturnim obrascima i psihičkom sklopu izabranih izvođača.

U svojoj dubinsko psihološkoj osnovi veštičarenje izvire iz paganske kulturne matrice, koja arhetipski postoji u svakom ljudskom biću kao kolektivno (nesvesno) nasleđe, kao i iz komplementarnog animističkog tipa verovanja. Oduvek je veštičarenje kao aktivnost postojalo, smatralo se u naučnim krugovima da je bilo u nestajanju krajem dvadesetog veka, u vrhu faze prosvetiteljstva. U tom periodu u oblasti naučne psihijatrije bilo je tretirano kao sumanuta ideja, u okviru psihopatologije misaonih sadržaja, odnosno paranoidnog kliničkog poremećaja.

 Međutim, razvojem postmoderne filozofije, konstantnim uticajem nekrofilnih, homicidnih, satanističkih i njima sličnim destruktivnih audiovizuelnih sadržaja u medijima, plasiranjem necenzurisanih informacija, uspostavljanjem vladavine globalizacijske svesti koja je pod kontrolom određenih centara moći i od njih nametnutom dominacijom (ne)kontrolisanih društvenih mreža, razaranjem granica između realnog i imaginarnog u digitalnoj i virtuelnoj realnosti, uklanjanjem nauke kao autoriteta u tumačenju realnosti i posebno kao osnove realnog obrazovanja i prosvećenosti, uključivanjem medija u brutalne i beskompromisne borbe za moć i prevlast u svetu i na lokalu, uz njihovo sopstveno institucionalizovanje kao četvrte sile i glavnog tumača realnosti, uz konstantnu upotrebu „fejk njuza“ i postistina kao zamena pravim istinama, paganska kulturna matrica je ponovo bila vraćena na velika vrata u savremeni civilizacijski i kulturni kontekst realnosti. Trenutno je u svetu, već upadljivo, prisutan nepregledni niz pojedinaca, grupa, sekti i organizacija koji se bave aktivnostima koje, u svojoj osnovi, počivaju na ideji veštičarenja. I sve te aktivnosti su sa ciljem sticanja nečije moći preko, pored ostalog skrivenog i nalik magijskom, „programiranja“ određenog tipa svesti i njenog usmeravanja ka eliminaciji ili oštećenju ciljnih objekata, koji predstavljaju prepreke na putu ostvarenja interesa naručilaca ovakvih „projekata“.

Neverovatno, ali istinito, psihopatologija javne svesti i svakodnevnog života čoveka 21. veka sve više liči na onu iz mračnog doba srednjeg veka…!?

Savremeno veštičarenje

U svetu u kome trenutno živimo, usled civilizacijskog regresa i širenja primitivnih nivoa iracionalne svesti, primetan je istovremeni i značajan povratak okultističkog pristupa u shvatanju realnosti i izvođenju različitih rituala u svim oblastima, pa i u veštičarenju. Arhaični modeli veštičarenja, stoga, vraćaju se na velika vrata današnjoj civilizaciji. Izvode je „neobični“ pojedinci, najčešće pod nazivom vođe, gurui ili vidovnjaci i grupe, sekte i sektaši obavijeni velom okultne i mistične moći, šireći konstantno svoju društvenu moć i takvu svest kroz propagandni model „od pojedinca na pojedinca, u narodu“. Magijska, u osnovi regresivna, prelogična i pretcivilizacijska, potreba čoveka za brzim i natprirodnim uticajem u cilju razrešenja postojećih problema i ostvarenja potisnutih želja, projektuje se na pojedince i grupe koji nude okultne modele uspeha i koji time dobijaju „magijsku moć“.

S druge strane, savremeno veštičarenje, odnosno prizivanje sila koje treba da ugroze određene nivoe postojanja i vrednosti ciljnog objekta, tačnije nečiji život, zdravlje, imetak, moć ili ugled (dodatak u 21. veku u odnosu na prethodne faze veštičarenja), počiva i odvija se preko savremenih medija. Ako je ranije pojam „medij“ isključivo bio vezan za pojedince ili grupe koji su mističnim aktivnostima i okultnim ritualima težili da izazivu pokretanje i usmeravanje nevidljvih, ali istovremeno i natprirodnih sila iz okoline, sada je to jednostavno informativni medij na koga je konektovan savremeni čovek i preko koga se vrši uticaj na njega i sve druge koji su uključeni.

Tako, za razliku od ranije, savremeno veštičarenje više ne koristi natprirodne sile za svoj uticaj već informatičke medijske platforme preko kojih izvršava svoje visoko specijalizovane rituale uticaja na svest svojih korisnika. Međutim, istovremeno i dalje koristi ogromni energetski, arhaični, potencijal magijskog mišljenja i okultnih potreba koji postoje kao datost u svakom čoveku, putem kojih se vrši pokretanje iracionalnih shvatanja, rituala i postupaka kod svojih korisnika. Tako se najpre kod korisnika kreira željena promena svesti do nivoa stvaranja iracionalne mržnje usmerene ka ciljnom objektu. Kada stepen mržnje dostigne kritični nivo neprijatne napetosti i nepodnošljivosti, usmerenih strogo ka ciljnom objektu medijskog veštičarenja, dolazi do rasterećenja nakupljene negativne energije izvođenjem konkretne (predviđene od izvođača medijsko-veštičarskih radova) agresivne akcije i sprovođenjem ciljne ideje u delo! A delo je, da podsetim, uništavanje ili nanošenje nenadoknadive štete na različitim nivoima postojećih vrednosti protivniku naručioca i „korisnika“ medijskog veštičarenja, koji obično ostaje sakriven.

Da li vas sve ovo u ovom trenutku ne podseća na neka dešavanja iz vaše okoline? A, ima ih tako mnogo, jaka su, bitna i svakodnevna.

 Ko su savremene veštice i veštaci, a ko su naručioci? Koji su ciljni objekti savremenih medija danas? Koje su glavne tehnike medijskog veštičarenja? Koje je to specifično znanje preuzeto iz nauke da bi koristilo ovakvim ciljevima…?

Koliko tu još važnih pitanja traže precizne odgovore?

Veštičarenje i nagoni

Ali, da se najpre pozabavimo izvorima koji, kada se pokrenu, predstavljaju glavne sile „izvršiocima“ savremenog, informatičko – medijskog, veštičarenja. To su – nagoni!!

U osnovi postoje dva tipa nagona koji se rađanjem ugrađuju, kao biološka i energetska datost, u svako ljudsko biće. Oni su istovremeno najveće potencijalne sile koje vrebaju u svakom trenutku da se realizuju kroz određenu akciju. Svojom akcijom mogu da izvrše pozitivni ili negativni uticaj na okolinu, kao i na samog nosioca te akcije.

Dok prvi, tzv. Eros, prilikom svoje realizacije štiti, podržava ili  unapređuje objekat preko koga se realizuje, drugi, Tanatos, prilikom svoje realizacije uništava ili oštećuje objekat na kome ili preko koga ostvaruje svoj cilj. Zato je i prvi nagon nazvan nagonom života a drugi nagonom smrti!

Pošto smo već utvrdili da je cilj veštičarenja buđenje sila koje treba da oštete ili ponište namereni objekat, sada već isto tako sa sigurnošću možemo utvrditi i to da je veštičarenje usmereno ka izazivanju dejstva Tanatosa, odnosno nagona smrti! Na taj način veštičarenje istovremeno predstavlja i glavni činilac pokretanja zlodela, od najmanjih do najmonstruoznijih. Time, jedna „obična informacija“, ukoliko je smišljeno (stručno!?) formatirana i u pravom trenutku plasirana preko precizno selektovanog medija, usmerena ka prethodno pažljivo odabranim (bili oni toga svesni ili ne…!?) i već pripremljenim „izvršiocima“, može da pokrene „domino efekat“ mobilizacije sila uništenja!

Sad već možemo da razumemo zašto je globalistička elita, preko svojih političkih i medijskih sluga i politički „korisnih idiota“, institucionalizovala fejk njuz (obmane) i postistine (laži) podigavši ih na nivo legitimnih sredstava u ostvarivanju ovakvih ciljeva, baš u vreme kada je „digitalna revolucija“ 4.0 postala dominantni faktor civilizacijskog razvoja na planeti Zemlji. Time se, u ovom trenutku već svakodnevno, preko medijskog veštičarenja uz, naravno, podršku spremnih interesnih pojedinaca i institucija, sprovodi informativno-medijska agresija nad ciljnim ljudskim grupama i zajednicama, nakon  prethodnog pranja njihovih mozgova i stručnih priprema za prihvatanje novih „istina“.

Na kraju ovog lanca tako oslobođeni, dalje nesputani, destruktivni nagoni završavaju početnu ideju jedne „obične informacije“ po(u)ništavanjem ciljnih objekata ovakvog, satanističkog projekta!

Mržnja

Najvažniji i prvi efekat koji treba da bude ostvaren u dirigovanom procesu savremenog medijskog veštičarenja, koji će ujedno da posluži kao priprema za kasnije korake u realizaciji elminacije ciljnog objekta, je institucionalizovanje mržnje određenog dela ljudske zajednice ka drugom delu okoline. Zatim, u drugom koraku ovog procesa ta mržnja se sve više pojačava i fokusira na ciljne objekte, da bi u trećoj fazi nastala totalna projekcija destruktivnih nagona na njih. Četvrta faza je faza eliminacije.

Zašto je izazivanje mržnje najbitnija polazna osnova uspešnog veštičarenja? Zato što mržnja predstavlja direktan spoj sa Tanatosom! Evo kako je to obrazložio Sigmund Frojd, tvorac psihoanalitičke teorije nagona:

„Mržnja je kao relacija prema objektu starija od ljubavi, ona izvire iz prapočetnog odbijanja spoljašnjeg sveta iz koga dotiču nadražaji, odbijanja koje vrši narcističko Ja. Kao izraz objektima izazvane reakcije neprijatnosti, ona uvek ostaje u bliskom odnosu sa nagonima samoodržanja tako da Ja-nagoni i seksualni nagoni mogu lako dospeti u suprotnost koja ponavlja suprotnost mržnje i ljubavi. Kada Ja-nagoni vladaju seksualnom funkcijom, kao što je slučaj na stadijumu sadističko-analne organizacije, onda oni i nagonskome cilju udeljuju karaktere mržnje.“

Zigmund Frojd, „Nagoni i njihove sudbine“, 1915

Zato je izazivanje mržje najopasniji čin u funkcionisanju ljudske zajednice! Već vekovima to redovno proizvode među ljudima centri moći u svetu, da bi uspostavili ili održali svoju moć nad bitnim resursima. Mržnja se, usput i to, lako stvara kada nekoga dovedete u stres i strah, kada se oseti ugroženim od strane nekoga ili nečega iz okoline u kojoj živi. A, to mediji plasiraju svakodnevno u svom neprekidnom procesu veštičarenja, za nekog naručioca i „za šaku dolara“…

Zapamtite, osnovni preduslov stvaranja mržnje prema nekome i nečemu je kreiranje svesti i osećanja ugroženosti od nekoga i nečega! Zapamtite i to da vam mediji redovno „postistinama i fejknjuzovima“ najpre dobro isperu mozak istovremeno regrutirajući vas da mrzite nekoga i nešto, a zatim vas tako napunjene mržnjom usmere da napadate veštičarenjem iskreirane izvore ugrožavanja! Time postajete prenosnik i izvršilac medijskog veštičarenja!

Kada tako, medijski, iskreirana mržnja dostigne kritični nivo, onda se stvara i kritična ljudska masa koja je ispunjena mržnjom na takvom nivou da počinje da širi svoju mržnju i sama od sebe, na bilo šta u svojoj okolini. Usput, svi mi dobro znamo šta se sve dešavalo i šta se sada dešava kada pod uticajem masovnih psihoza ljudi izvršavaju nerazumne radnje i monstruozne zločine!

E, to je to, nagon. S njim nema posle ono: „…ne znam ni sam kako i zašto se to desilo…, …kako je to moguće…, …nisam zna(la)o…“ itd.

Proverite, možda je ovo neka greška? Pa šta, ako!? Tako ste se lepo prilagodili svojoj zavisnosti od informativnih i društvenih medija. Sada može samo da vas iritira i ugrožava sve što hoće da vas izbaci iz takve umrežene mat(e)rice. Zato, prirodno je da počnete da mrzite sve ono što hoće da vas probudi iz takve pogrešne adaptacije.

Za kraj

Sve je ovo teška društvena psihopatologija, koja vodi ka ostvarenju težnji Tanatosa. Na žalost, danas živimo u takvom svetu, na putu gde se u ovom trenutku ne nazire svetlo na kraju…

http://www.zvonkodzokic.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s