Moć kombinovane kliničke psihoterapije – deo treći

Piše: Zvonko Džokić

 

Izvođenje

Izvođenje je četvrta faza u psihoterapeutskom procesu modela koji sam nazvao Multifokalna kombinovana psihoterapija (MKP). Ono je uvek različito, specifično za svakog klijenta ponaosob i direktno je povezano sa prethodno (u prvom i drugom delu ovog teksta) navedena tri elementa. Setimo se, to su: klinička procena, multifokalna mapa poremećaja i multifokalni terapeutski plan.

Spektar poluga koje pokreću i održavaju izvođenje Multifokalne kombinovane psihoterapije u redukovanom prikazu sadrži sledeće elemente:

  • Prvi intervju – mapiranje
  • Probne sesije
  • Upotreba širokog spektra moćnih tehnika
  • Kombinacije tehnika i pristupa saglasno planu i toku

O prvom intervjuu i načinu njegovog izvođenja već je bilo pomenuto dovoljno detalja u prethodnom tekstu. Način njegovog izvođenje treba da dovede do jasne kliničke procene, sastavljanja realne i precizne Multifokalne mape poremećaja, a zatim i do adekvatnog, odmerenog i svrsishodnog Multifokalnog terapeutskog plana.

Nakon prvog intervjua sledi nekoliko probnih sesija. Obično su to tri do pet sesija koje ujedno testiraju mogućnosti građenja optimalnog odnosa između terapeuta i kljenta, stvaranja i jačanja terapeutske alijanse, kao i realne vrednosti prethodno izvedenih faza – kliničke porcene, mape i plana MKP-a. Ukoliko sve teče kao što treba počinju da se primećuju prva poboljšanja u kliničkoj slici, uz postepeno opadanje težine i učestalosti ispoljene simptomatologije. Takvi, početni pozitivni znaci upućuju na mogućnost daljeg razvoja psihoterapeutskog procesa u smislu njegovog produbljivanja i usmeravanja ka radu na težim i ozbiljnijim intrapsihičkim sadržajima.

Da napomenem sada da je  ovakav, optimalni, tok razvoja procesa u MKP-u poželjan, međutim on ne baš uvek i uspeva da se odvija na takav način. Dešava se da se u toku pomenutog probnog perioda pojavi potreba za reprioretizacijom postupaka u izvođenju Multifokalnog terpautskog plana. Na primer, nekad se pojavi realna potreba za tim da se ranije od predviđenog krene sa reprocesiranjem traumatskih sadržaja, konkretnom analizom ili izvesnom proradom nekih drugih sadržaja koji se neočekivano pojavljuju kao rani otpor u terapeutskom radu, pa da se onda produži planiranim putem. Odnosno, neke tehnike se po potrebi zamenjuju drugima u određenom trenutku, kada se za to pojave jasni znaci, sa ciljem postizanja željenog napretka. Ovo je i prednost MKP-a nad drugim, jedinačnim, modulima u psihoterapijskoj praksi koji više manje teku šablonski. Ujedno, ovakva šira manevarska mogućnost promene pristupa i tehnika povećava efikasnost samog psihoterapeutskog procesa kao i proširenje dijapazona sadržaja koji postaju predmet njegove obrade. Praksa je to do sada dokazala u najvećem broju slučajeva!

Upotreba širokog spektra moćnih tehnika čini ujedno zasebnost MPK-a u odnosu na druge tipove psihoterapije uz izrazito višu potentnost u praktičnom radu u odnosu na njih. Da podsetim, spektar tehnika koje sačinjavaju tehnički pul MKP-a su: psihoanalitička psihoterapija, EMDR, programi i tehnike integrativnog stres menadžmenta, psihodrama, savetovanje (klijentom orijentovano i kliničko), programi iz spektra Multilevel Mental Coaching–a i art terapija.

Kombinacija ovih tehnika je uvek posebna u odnosu na svakog klijenta kao i na poremećaj koji se tretira, prilagođena je multifokalnom terapeutskom planu, ali i potrebama terapeutskog procesa koji često nosi sa sobom, kao što sam prethodno napomenuo, i nepredvidljive obrte. Svakako, autentičnost kombinacija primenjenih tehnika i način njihovog izvođenja uvek je u korelaciji sa stepenom izgrađene veštine i nataloženog iskustva psihoterapeuta, kao i sa njegovim prirodnim  talentom u vidu kreativnog potencijala koji nosi u sebi. Visoki nivo autentičnosti, koji počiva na visokom nivou izveštenosti i talenta približava psihoterapeutski proces i tok njegovog odvijanja kreativnom procesu! Takav tok izaziva u teraputu osećaj visoke vrednosti sopstvenog napornog rada i značaja ličnog izbora misije, koja je u osnovi izuzetno odgovorna i teška. Ovakav tip satisfakcije je, konačno, istinska i najveća nagrada za terapeutovo stvaralaštvo, koje se odvija daleko od scene i u odsustvu aplauza publike kao uzvrat uspešno izvedenom isceljiteljskom poduhvatu (vidi više u mojoj knjizi „Kretivni proces i psihoanaliza“, poglavlje „Kreativnost psihoterapeuta“,Beograd, Dereta, 2007).

O načinu izvođenja MKP-a i njegovoj efikasnosti u određenim područjima psihičkih poremećaja biće više govora u nekim od sledećih tekstova, potkrepljeno praktičnim primerima i stručnim komentarima..

Evaluacija

Evaluacija, kao sledeća faza u psihoterapeutskom procesu Multifokalne kombinovane psihoterapije, počiva na sledećim elementima:

  • Kontrola efekata – kvalitativna i kvantitativna analiza
  • Praćenje i usaglašavanje sa multifokalnim planom
  • Praćenje i usaglašavanje sa dinamikom terapeutskog procesa

Evaluacija treba uvek da bude pažljivo usaglašena sa analizom svake sesije i dotadašnjeg opusa u cilju realne procene stepena napredovanja bitnih parametara kliničke slike, prisutnosti snage otpora, obima preostalih sadržaja i kapaciteta ličnosti koja se nalazi u tretmanu da prati nivoe terapeutskog procesa. Sve to pomaže i procesu anticipacije mogućih sadržaja koji trebaju da budu predmet tretmana, da ne bi ostale „previđene“ u periodima poboljšanja stanja klijenta.

Naravno, evaluacija se u jednom svom delu odnosi i na analizu rada terapeuta, u smislu provere mogućih ličnih „black spots“ (tzv. slepih mrlja) i otpora (kontratransfer, iscrpljenost i sl.), koji mogu pre vremena da prekinu terapeutski proces, ili da ga odvedu u pogrešan pravac.

Finalizacija

Finalizacija, ili završavanje, je poslednja faza u odigravanju MKP-a. Ona počiva na sledećim bitnim elementima:

  • Provera ispunjenih ciljeva
  • Zatvaranje terapeutskog opusa (fokusa)
  • Optimalizacija odvajanja

Svaki psihoterapeutski proces, nezavisno da li spada u kategoriju kratke ili duge psihoterapije, predstavlja jedinstven opus koji treba da ima jasan početak, tok izvođenja i kraj. U njemu treba da se jasno prepoznaju ciljevi i mogućnosti, granice njihove obrade, kao i tok tog opusa.

Često se dešava, posebno kod neiskusnih ili nedovoljno treniranih i superviziranih psihoterapeuta, da proces skrene u svakojake pravce koji predstavljaju otklon od generičkog fokusa i realnih ciljeva koje treba da postigne konkretni terapeutski opus. U takvim slučajevima psihoterapeutski proces najčešće teče dalje, do samog kraja, bez utvrđenih, jasno procenjenih ciljeva i fokusa!?

Pravilno praćenje koraka koji su predviđeni u MKP-u prinuđuju terapeuta na tačnu konkretizaciju fokusa, ciljeva i svega ostalog što je važno u određivanju i praćenju dotičnog psihoterapeutskog opusa od početka do kraja. Realne procene uključene u jasnu strukturu MKP-a dovode do realnih efekata u smislu ispunjenja ciljeva i razrešenja dobro uočenih fokusa uz pomoć moćnih alatki!

Sve to, odvijajući se u pravilnom ritmu i predočeno klijentu na uvid u pravom trenutku na adekvatan način, uz proveru realnosti i usaglašavanje sa svim bitnim faktorima, omogućava bezbolno odvijanje završnog koraka, a to je odvajanje. Optimalno odvajanje klijenta od terapeuta i spremno vraćanje u realnost je konačna provera uspeha terapeutskog procesa!

Prava psihoterapija predstavlja samo privremeni prostor u kome treba da se odigra isceljenje, unapređenje i sticanje novih kapaciteta i veština, koje klijenta prave spremnijim i sposobnijim da unapredi svoj život i bitne za njega funkcije u reanosti, u odnosu na one koje je imao pre dolaska u tretman.

Dosadašnja iskustva

Dosadašnje, skoro petnaestogodišnje iskustvo u primeni Multifokalne kombinovane psihoterapije u mojoj praksi pokazalo je jasno da, u odnosu na druge – standardne psihoterapeutske metode, MKP pokazuje osnovnu prednosti u vidu mogućnosti šireg spektra upotrebe, izazivanja dubljih promena i postizanja trajnijih efekata kod klijenata.

Konkretnija uporedna analiza ukazuje na to da se Multifokalna kombinovana psihoterapija pokazala izrazito efikasnom kod:

  • Anksioznog poremećaja
  • Paničnog poremećaja
  • Fobičnih poremećaja
  • Stresnih poremećaja – akutnih, traumatskih, posttraumatskih, burnout-a (sindrom pregorevanja), hroničnih, kriza prilagođavanja
  • Depresivnih poremećaja (nepsihotičnih)

Isto tako, višegodišnje iskustvo u primeni MKP-a pokazalo je da je ona nešto efikasnija od drugih kod tretmana:

  • Opsesivno – kompulsivnih poremećaja
  • Psihosomatskih poremećaja
  • Psihotičnih poremećaja (reaktivni, prolazni, remisije)
  • Strukturnih poremećaja
  • Poremećaja ponašanja
  • Razvojnih poremećaja

Međutim, najupadljivija razlika u praktičnoj moći u odnosu na druge tipove psihoterapije, a u isto vreme pokazala se kao metoda izbora u tom slučaju, uočena je u tretmanu kombinovanih psihičkih poremećaja (mešavina intrapsihičkih konflikata, razvojnih problema, trauma, psihosomatike, digitalnih uticaja itd.). Ovo je jako važan podatak za sadašnje i buduće psihoterapeute, a svakako i za klijente, jer kombinovani psihički poremećaji, zbog multiplikacije stresnih i drugih patogenih psihosocojalnih i tehnoloških faktora iz okoline su sve češća pojava u sadašnjosti, a biće svakako dominantni u skorijoj budućnosti!

Perspektiva

Perspektiva upotrebe Multifokalne kombinovane psihoterapije, u skladu sa prethodnim uvidima u njenu realnu moć, je njena adekvatna zastupljenost i primena u sledećim poljima:

  • Praksa
  • Edukacija
  • Javna svest
  • Sistem zdravstvene zaštite

Aplikacija MKP-a u ovim poljima bilo bi pravo unapređenje u strogo definisanom obimu, kao nadradnja na postojeću, već proverenu strukturu sastavljenu od dokazanih pristupa.

Za kraj – podsetnici!

Za kraj ovog teksta podsećam vas na glavni moto Multifokalne kombinovane psihoterapije, koje je ujedno i moto svake ozbiljne i, posebno, kliničkih metoda psihoterapije. Za ovu priliku iskoristio sam ga za kreiranje dva glavna podsetnika, jedan za terapeute a drugi za klijente. To su podsetnici koji se odnose na pravila koja uvek treba imati na umu pri ulasku u psihoterapeutski proces!

  • Podsetnik za „psihoterapeute“

NE OTVARAJ ONO ŠTO NE MOŽEŠ DA ZATVORIŠ!

  • Podsetnik za „korisnike“

IZABERI PRAVOG PSIHOTERAPEUTA!

Uz najavu…

A vas, dragi čitaoci, podsećam na samom kraju na to da sam najavio za dalje naše druženje određene odabrane prikaze upotrebe Multifokalne kombinovane psihoterapije u tretmanu raznovrsnih psihičkih i psihosomatskih poremećaja.

Do sledeće epizode uživajte u normalnosti koja nas tako lepo okružuje…

www.zvonkodzokic.com

www.um.org.rs

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s