Problemi agresije kod autoritarnog vođstva u velikim grupama  –  psihoanalitički i grupnoanalitički pogled

Piše: Prof.dr. Jasna Veljković

Predgovor:

Drago mi je da čitoacima našeg bloga,  mogu da prezentujem  svoj rad pod naslovom: “ Problemi agresije kod autoritarnog vođstva u velikim grupama  –  psihoanalitički i grupnoanalitički pogled “, koji je štampan u uglednom sci index časopisu  „Sociološki pregled“, Vol.55.br.2(2021), str.378-403.

 Ideja za ovaj rad mi se rodila u doba kada smo zbog vanredne situacije, uspostavljene zbog pojave Covid 19  virusa bili „zatvoreni“ u trajanju od nekoliko nedelja. Ograničenje kretanja, posebno za vikende, u lepim prolećnim danima teško sam podnela. Za mene je kretanje život a svako zaustavljanje kretanja doživljavam kao „pauzu“ od života. Zaustavljanje fizičkog kretanja ne podrazumeva i zaustavljanje „mentalnog kretanja“. U ovakvo nastaloj pauzi, počela sam razmišljati, šta je to što se  zapravo dešava  u ovom Svetu, jer koliko bio veliki, toliko je i mali, odnosno  je jedna velika grupa za koju su važeći principi funkcionisanja svih velikih grupa.  Ovaj rad  bio mali pokušaj davanja doprinosa shvatanju šta je to što se dešava „ovde i sada“. On je svakako bio i odraz mog pokušaja da „preživim“.

Godinu ipo dana nakon pisanja ovog rada, isti je štampan. Pandemija i dalje traje, ljudi i dalje umiru, „zatvaranja“ se u nekom delovima sveta i dalje dešavaju a socijalna izolacija uzima svoj „danak“ u krvi. Ubica današnjice nije  samo virus, već su mnogobrojni psihološki problemi a pre svega  različite vrste depresije .  Povećan je  broj suicida ali i različitih vrsta nasilja, od porodičnog pa do ostalih vrsta nasilja .

 Osnivač prvog  društva za prevenciju suicida,koje je osnovano u Beču 1922. godine, Vilhem Štekel, izrekao je jednu rečenicu koja glasi: „Niko se nikad nije ubio a da prethodno nije poželeo nekoga da ubije“.Takodje nam je poznata činjenica iz suicidologije da je broj suicida u obrnutoj srazmeri sa brojem homicida.  Ovde ću se zaustaviti, jer će vreme pokazati svoje, za sve one koji prežive.

Imam takodje potrebu da  sa čitaocima podelim jedan svež, odnosno svoj dogadjaj kao i svoj doživljaj u vezi toga.

 Pozvana sam na jednu televiziju u emisiju da govorim o psihološkim posledicama jedne popularne serije koja je namenjena deci a emituje se na jednom od TV kanala koji se posebno plaćaju.  Televiziju veoma retko gledam jer mi oduzima drgaoceno vreme, koga  s protokom vremena imam sve manje. Osim toga, štitim sebe od konfuznih i kontradiktornih misli kao i neprijatnih doživljaja koje nisam u stanju  u potpunosti  svojim mentalnim aparatom da elaboriram. Naivno psihološki, upitala sam novinarku koja me je pozvala, kakva je to serija i šta zapravo očekuje od mene, kao specijaliste kliničkog psihologa, psihoterapeuta i profesora Univerziteta  na jednom od fakulteta u Beogradu koji izmedju ostalog obrazuje buduće stručnjake iz oblasti humanstičkih nauka, dakle onih koji će se baviti ljudima i pomagati im. Dobila sam odgovor da je tema o kojoj treba da govorim  agresija kojom je „krcata“ ova serija,  sa brutalnim scenama  ubistava. U njoj se siromašni bore i da bi preživeli moraju i da ubiju. Samo neki od njih će preživeti, ostali će biti ubijeni. Bogati gledaju to.  Saopštila sam da  nikad  nisam gledala ovu meni čudnu seriju, ali i  to da mi je podatak o brutalnim scenama ubistava (u seriji koja je namenjena deci) dovoljan te da sam spremna na govorim o posledicama  koju ovaj profil serija može imati ne samo na decu već i odrasle. Medjutim zahtev koji je postavljen pred mene,  kao gosta emisije bio je specifičan a to je da pogledam  bar jednu epozodu ove serije, kako bi mogla konkretno analizirati likove i dogadjaje u istoj seriji. Iskreno bila sam u najmanju ruku  fascinirana ovim zahtevom. Dovoljno mi je bilo da pogledam poslati trailer i shvatim poraznu činjenicu: da je reč o beskrupuloznoj agresiji navodno u svrhu borbe za opstanak, gde opstanak znači ubijanje a nestanak nemogućnost ubijanja, kada je reč o siromašnima. Bogati sve to posmatraju na ekranu i zabavljaju se. To je zapravo Veliki brat, ili kako god se to zvalo. Dakle, zaključila sam, da pošto odbijam da „udjem“ u Velikog brata, ne mogu kao profesionalac da govorim o tome.

 Zahvalila sam se pozivu na koji nisam bila u stanju da odgovorim, kao što neću biti u stanju da odgovorim ni na svaki budući poziv te vrste. 

Ono  što je specifično za odredjenu razvojnu fazu odrastanja dece (predpubertetsku), kada nervni sistem kao i psihološki aparat nisu u dovoljnij meri razvijeni, jeste konkretno mišljenje. Tada  dete donosi zaključke samo na osnovu onoga što vidi i oseti. Nije u stanju da pravi generalizacije niti apstraktno da misli. Nije u stanju da shvati pojam smrti. Razvoj govora ide paralelno sa razvojem mišljenja. O razvoju mišljenja i govora pisao je čuveni ruski ruski psiholog Lav Vigotski. O razvoju mišljenja koje teče paralelno sa razvojem psihičkog aparata kod dece, pisao je psiholog Žan Pijaže. O mozgu i razvoju moždanih sposobnosti, kao i značajnom uticaju sredinskih faktora na ravoj moždanih funkcija, pisao je osnivač neuropsihologije, Lurija.

Poznato je da emocionalno nezrele ličnosti,imaju apstraktno mišljenje koje je „u povojima“, ili isto ne postoji. Odrasla, zrela i normalna ličnost poseduje kapacitet za apstraktno mišljenje. Mnoga antroploška istraživanja nam ukazuju da primitivna plemena, živela ona na Novoj Gvineji ili ma gde druge, imaju magijsko mišljenje i ne odmiču dalje od njega, što je faza u razvoju dečjeg mišljenja na uzrastu od 4 -5 godina.

Znanja iz psihopatologije, posebno koji se tiču psihotičnih poremećaja ukazuju na to da osoba koja je u razvoju psihotičnog poremećaja, gubi kapacitet za apstraktno mišljenje i regredira na konkretno a potom magijsko i animisitičko mišljenje.

Nisam bila u stanju da odgovorim na zahteve novinara, jer ne pristajem da pogledam ni jednu seriju ove vrste. Naravno likovi u seriji nisu pravi glumci, reč je o animiranom filmu, koga deca gledaju.

Da ovaj Uvod u članak koji je pred Vama ne bi bio prevelik, zaustaviću se ovde, mada bi mnogo toga još mogla da kažem, odnosno napišem.

https://aseestant.ceon.rs/index.php/socpreg/article/view/30383

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s