Fenomenologija stresnih poremećaja

Piše: dr.Zvonko Džokić

UVOD

Čovekov organizam reaguje na stresne faktore promenama koje se izražavaju preko poremećaja psihičkih, telesnih, visceralnih, hormonskih, metaboličkih i imunoloških funkcija. To je rezultat reakcije celine koju stvara psiho-neuro-endokrino-imunološka osovina. Ova osovina postoji u svakom ljudskom organizmu i ujedno predstavlja platformu koja vrši funkciju centralnog kontrolnog sistema. Savremena nauka je već odavno utvrdila njenu fundamentalnu ulogu u integrativnom modelu praćenja i tumačenja fenomena koji nastaju, kao i procesa koji se odvijaju u ljudskom organizmu, pod uticajem stresa.

Na psihičkom nivou, stres se najčešće doživljava kao stanje unutrašnje napetosti, nemira, neprijatnog iščekivanja, anksioznosti, raznih formi straha, zabrinutosti itd. Ovo je često propraćeno neraspoloženjem, razdražljivošću, impulsivnošću, nemotivisanošću, bezvoljnošću, depresivnošću, poremećajem spavanja, promenama u nagonskoj sferi (impotencija i dr.), poremećajem ishrane, kao i mišićnom napregnutošću, bolovima u telu, glavoboljama i sl.

Emotivni poremećaji, preko određenih veza i centara u mozgu (limbički sistem), mogu da uzrokuju poremećaj rada hormona, kao i važnih drugih telesnih funkcija, i time da omoguće dalji razvoj psihosomatskih poremećaja.

Poremećaji ponašanja mogu da se odraze u asocijalnoj, antisocijalnoj ili zavisničkoj formi. Na društvenoj razini izražavaju se u vidu disfunkcije socijalnih uloga u porodici, produktivnih uloga u profesionalnom okruženju, komunikativnih u druženju, kreativnih u samoizražavanju itd.

Hronični neregulisani stres stvara opterećenje i disbalans funkcija vegetativnog nervnog sistema, koji kontroliše rad unutrašnjih organa i žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Otuda se stvara potencijal, ukoliko ne dođe do pravovremenog regulisanja akumulisanog stresa, za razvijanje psihosomatskih poremećaja i bolesti kod čoveka tipa: tahikardije, aritmije, ateroskleroze, hipertenzije, infarkta miokarda, moždanog udara, poremećaja varenja, čira na želucu i tankom crevu, ulceroznog kolitisa, migrene, tireotoksikoze, dijabetesa melitusa, bronhijalne astme, neurodermatitisa, ekcema, psorijaze i dr.

Hronični stres može isto tako da dovede do slabljenja i iscrpljenja odbrambenih snaga organizma, takozvanog imuniteta. To dalje vodi ka razvijanju sklonosti ka infekcijama, autoimunim oboljenjima (artritis, lupus, multipla skleroza, itd.), kao i ka razvoju malignih tumora.

Stres na radnom mestu i neregulisani hronični stres mogu da dovedu do pojave sindroma „pregorevanja“ (“burn out” syndrome). Simptomi ovog stanja mogu da budu fizički (glavobolje, hronični umor, smanjena otpornost ka zloupotrebi alkohola i droga, bolesti itd.), emocionalni (emocionalna iscrpljenost, razdražljivost, odbojnost, apatija, osećaj bespomoćnosti itd.) i ponašajni (žalbe na poslu, izostanci, napuštanje posla ili profesije, socijalno povlačenje itd.).

MAPA STRESNIH REAKCIJA I POREMEĆAJA

Na pojednostavljenom prikazu koji sledi postavljena je praktična mapa sa spektrom reakcija i poremećaja povezanih sa stresom. Ona omogućava da se na brz i efikasan način steknu osnovni uvidi u bogatstvo fenomenologije i šarenolikost promena koje izaziva stres po sistemima u ljudskom organizmu. Naravno, treba znati i to da je stres ujedno neizmerno kreativna podloga za razvijanje nepreglednog niza novih udruženih reakcija i poremećaja, koji u praksi vrlo često dopunjuju tabelarni prikaz koji sledi.

Ponašanje

Zloupotreba alkohola, nikotina, kofeina, droga i dr.

Gubljenje apetita ili prejedanje

Poremećeno spavanje – nesanica, produženi san

Neprijateljski stav

Impulsivnost

Agresija

Nepažljiva vožnja

Sklonost ka nesrećama

Smetnje u govoru, treperenje u glasu

Loša organizacija vremena

Prisilno ponašanje

Rituali proveravanja

Tikovi, grčevi

Nervozno kašljanje

Niska produktivnost

Povlačenje u odnosima

Stisnute pesnice

Škripanje zubima

Učestali izostanci

Smanjena ili povećana seksualna aktivnost

Brzo jedenje, hodanje, govor

Mrzovoljno ponašanje

Česti plač

Zapušten izgled

Izbegavanje kontakta očima

Osećanja

Uznemirenost

Razdražljivost

Preosetljivost

Nestabilnost

Bes, ljutnja

Krivica

Zabrinutost

Potištenost

Povređenost, uvređenost

Prekomerna ljubomora

Stid, zbunjenost

Nedostatak samopouzdanja

Telesne senzacije

Napetost u telu

Glavobolja

Palpitacije (osećaj lupanja u grudnom košu)

Ubrzani rad srca (tahikardija)

Mučnina, gađenje

Drhtavica, unutrašnje treperenje

Bolovi u telu

Vrtoglavica, nesvestica

Loše varenje hrane

Prevremena ejakulacija, poremećaji erekcije

Vaginizam, psihogena dispareunija

Ograničena senzualnost i seksualna svesnost

Leptirići u stomaku

Spazmi (stezanja) i grčevi u stomaku

Ukočenost

Suva usta

Hladan znoj

Hladni i vlažni dlanovi

Senzitivni talasi – strujanja u telu

Imaginacije

Bespomoćnost

Izolovanost, usamljenost

Gubitak kontrole

Nesreće, povrede

Neuspeh

Poniženje, stid, zbunjenost

Sopstvena ili tuđa smrt

Fizičko, seksualno zlostavljanje

Noćni košmari, uznemiravajući snovi koji se ponavljaju

Vizuelni flešbekovi (slike – scene koje se ponavljaju u fantazijama)

Nesrećne, jadne slike o sebi

Maštanje o samoubistvu

Misli

Negativne misli

Ideje izbegavanja

Preopterećenost mislima u izvršavanju zadataka

Osuđivanje, okrivljavanje sebe i drugih

Sve ili ništa razmišljanje

Razmišljanje tipa: „Život je nepravedan“

Razmišljanje tipa: „Ne mogu da…“

Razmišljanje tipa: „Nemoćan/ćna sam“

Razmišljanje tipa: „Moram da se kontrolišem“

Razmišljanje tipa: „Moram da postignem to što sam zamislio“

Razmišljanje tipa: „Moram da sprovedem moje norme i pravila“

Razmišljanje tipa: „Drugi moraju da se saglase sa mnom, da mi odobre…“

Razmišljanje tipa: „Sve je užasno, strašno, grozno, nepodnošljivo…“

Međuljudski odnosi

Pasivnost

Agresivnost

Plašljivost, nesigurnost

Usamljivanje

Bez prijatelja

Takmičarski stav

Stavljanje potreba drugih ispred svojih

Ulagivačko, snishodljivo ponašanje

Povlačenje

Previše lako ili teško sticanje prijatelja

Sumnjičavost

Tajanstvenost

Manipulisanje

Ogovaranje

Somatski poremećaji

Dijareja (proliv)

Konstipacija (zatvor)

Flatulencija (gasovi)

Često mokrenje

Alergije, osipi na koži

Suva koža

Opadanje kose

Psorijaza

Ekcemi

Ateroskleroza

Visok krvni pritisak (hipertenzija)

Koronarno oboljenje srca (angina pektoris, infarkt)

Gatrontestinalni problemi (nadimanje, grčevi, krvarenja, ulkusi, varenje, kolitisi itd.)

Šećerna bolest (dijabetes)

Hipertireoidizam / hipotireoidizam

Hormonski poremećaji (poremećeni ciklusi, PMS, PMDP, funkcionalni sterilitet)

Reumatioidni artiris

Multipla skleroza

Astma

Hronični umor, iscrpljenost, pregorevanje

Slaba ishrana, vežbanje, rekreacija

Slabost imunog sistema

Grip, viroze, prehlade

Kancer (rak)

Ubrzano starenje

Psihijatrijski poremećaji

Anksiozni

Panični

Fobični

Opsesivni

Kompulsivni

Disocijativni

Traumatski i posttraumatski

Depresivni

Suicidalni

Alchajmerova bolest

            SINDROM PREGOREVANJA

            Sindrom pregorevanja zaslužuje posebno mesto u tabelarnim prikazima fenomenologije stresnih reakcija i poremećaja. Ovakvo mesto mu pripada s obzirom na trenutno izrazito visoku učestalost i sveprisutnu razornu destruktivnost, koja još uvek nije u pravoj meri prepoznata od strane savremenog čoveka, a na žalost niti od strane stručne javnosti. Tek je jula 2019. godine SZO (Svetska zdravstvena organizacija) objavila dijagnostičke kriterijume, naložila obavezu njegovog prepoznavanja i tretmana.

Faze sindroma pregorevanja

U dosadašnjoj literaturi se uobičajeno pominju tri faze sindroma pregorevanja. Moje trideset i petogodišnje iskustvo u praksi i radu sa stresnim poremećajima upućuje me na realnost uvođenja i četvrte – krajnje faze. Ovim smatram da treba da pokušam javnosti da otvorim „oči široko zatvorene“ za uočavanje i prihvatanje ozbiljnosti ovog savremenog i sveprisutnog problema.

Prva faza (faza alarma):

  • Povećana napetost
  • Razdražljivost
  • Smanjena koncentracija
  • Zaboravnost
  • Nesanica

Druga faza (faza otpora):

  • Osećaj zamora bez nekog posebnog razloga
  • Otpor ka odlasku na posao
  • Bolovanja
  • Teško donošenje odluka
  • Izbegavanje društva
  • Cinizam
  • Ravnodušnost
  • Gubitak motivacije i kreativnosti
  • Poremećaj ishrane
  • Zloupotreba kafe, cigareta, posezanje za narkoticima i dr.

Treća faza (faza iscrpljenja):

  • Hronični mentalni i fizički umor 
  • Hronična tuga
  • Ravnodušnost
  • Apatičnost
  • Depresija
  • Glavobolje
  • Bolovi po telu
  • Problemi sa radom želuca, creva, srčanim ritmom, nivoom šećera i dr.
  • Izolacija
  • Povlačenje
  • Autodestruktivne misli
  • Pojava psihosomatskih bolesti (kardiovaskularne, endokrine itd.)
  • Pojava imunoloških poremećaja (autoimune bolesti, karcinomi itd.)

Četvrta faza (kraj)

  • Smrt

Do sada su pojedine faze ovog sindroma bile uglavnom pogrešno dijagnostikovane. Zbog toga je on najčešće zatim bio pogrešno ili nedovoljno uspešno tretiran. Znaci i simptomi ovog sindroma uobičajeno su bili dijagnostikovani ili kao neurotski poremećaji (pr. anksiozni, depresivni, opsesivno-kompulsivni itd.), vrlo često kao krizni poremećaji ili isključivo kao somatski i imunološki sindromi (pr. kardiovaskularni, gastroenterohepatološki, endokrini, maligni, autoimuni, degenerativni, idiopatski i sl.). Iako se u retkim slučajima ponegde pominjao i stresni faktor, on je bio samo verbalno prisutan ali ne i konkretno definisan i stručno odmeren.

Još ređe su ovakvi slučajevi bili dalje pravilno upućeni na adekvatno „čišćenje“ postojeće i ugrožavajuće stresne akumulacije, kao i na programe uspešne regulacije dublje stresne konstelacije i stresnog stila života. Takav odnos je, na žalost, još uvek dominanta u medicinskom i javnom pristupu ovom najšire rasprostranjenom i izrazito mutilantnom sindromu.

www.zvonkodzokic.com

www.um.org.rs/stres/integrativni-stres-menadzment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s