Piše: dr.Zvonko Džokić
UVOD
Čovekov organizam reaguje na stresne faktore promenama koje se izražavaju preko poremećaja psihičkih, telesnih, visceralnih, hormonskih, metaboličkih i imunoloških funkcija. To je rezultat reakcije celine koju stvara psiho-neuro-endokrino-imunološka osovina. Ova osovina postoji u svakom ljudskom organizmu i ujedno predstavlja platformu koja vrši funkciju centralnog kontrolnog sistema. Savremena nauka je već odavno utvrdila njenu fundamentalnu ulogu u integrativnom modelu praćenja i tumačenja fenomena koji nastaju, kao i procesa koji se odvijaju u ljudskom organizmu, pod uticajem stresa.
Na psihičkom nivou, stres se najčešće doživljava kao stanje unutrašnje napetosti, nemira, neprijatnog iščekivanja, anksioznosti, raznih formi straha, zabrinutosti itd. Ovo je često propraćeno neraspoloženjem, razdražljivošću, impulsivnošću, nemotivisanošću, bezvoljnošću, depresivnošću, poremećajem spavanja, promenama u nagonskoj sferi (impotencija i dr.), poremećajem ishrane, kao i mišićnom napregnutošću, bolovima u telu, glavoboljama i sl.
Emotivni poremećaji, preko određenih veza i centara u mozgu (limbički sistem), mogu da uzrokuju poremećaj rada hormona, kao i važnih drugih telesnih funkcija, i time da omoguće dalji razvoj psihosomatskih poremećaja.
Poremećaji ponašanja mogu da se odraze u asocijalnoj, antisocijalnoj ili zavisničkoj formi. Na društvenoj razini izražavaju se u vidu disfunkcije socijalnih uloga u porodici, produktivnih uloga u profesionalnom okruženju, komunikativnih u druženju, kreativnih u samoizražavanju itd.
Hronični neregulisani stres stvara opterećenje i disbalans funkcija vegetativnog nervnog sistema, koji kontroliše rad unutrašnjih organa i žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Otuda se stvara potencijal, ukoliko ne dođe do pravovremenog regulisanja akumulisanog stresa, za razvijanje psihosomatskih poremećaja i bolesti kod čoveka tipa: tahikardije, aritmije, ateroskleroze, hipertenzije, infarkta miokarda, moždanog udara, poremećaja varenja, čira na želucu i tankom crevu, ulceroznog kolitisa, migrene, tireotoksikoze, dijabetesa melitusa, bronhijalne astme, neurodermatitisa, ekcema, psorijaze i dr.
Hronični stres može isto tako da dovede do slabljenja i iscrpljenja odbrambenih snaga organizma, takozvanog imuniteta. To dalje vodi ka razvijanju sklonosti ka infekcijama, autoimunim oboljenjima (artritis, lupus, multipla skleroza, itd.), kao i ka razvoju malignih tumora.
Stres na radnom mestu i neregulisani hronični stres mogu da dovedu do pojave sindroma „pregorevanja“ (“burn out” syndrome). Simptomi ovog stanja mogu da budu fizički (glavobolje, hronični umor, smanjena otpornost ka zloupotrebi alkohola i droga, bolesti itd.), emocionalni (emocionalna iscrpljenost, razdražljivost, odbojnost, apatija, osećaj bespomoćnosti itd.) i ponašajni (žalbe na poslu, izostanci, napuštanje posla ili profesije, socijalno povlačenje itd.).
MAPA STRESNIH REAKCIJA I POREMEĆAJA
Na pojednostavljenom prikazu koji sledi postavljena je praktična mapa sa spektrom reakcija i poremećaja povezanih sa stresom. Ona omogućava da se na brz i efikasan način steknu osnovni uvidi u bogatstvo fenomenologije i šarenolikost promena koje izaziva stres po sistemima u ljudskom organizmu. Naravno, treba znati i to da je stres ujedno neizmerno kreativna podloga za razvijanje nepreglednog niza novih udruženih reakcija i poremećaja, koji u praksi vrlo često dopunjuju tabelarni prikaz koji sledi.
Ponašanje
Zloupotreba alkohola, nikotina, kofeina, droga i dr.
Gubljenje apetita ili prejedanje
Poremećeno spavanje – nesanica, produženi san
Neprijateljski stav
Impulsivnost
Agresija
Nepažljiva vožnja
Sklonost ka nesrećama
Smetnje u govoru, treperenje u glasu
Loša organizacija vremena
Prisilno ponašanje
Rituali proveravanja
Tikovi, grčevi
Nervozno kašljanje
Niska produktivnost
Povlačenje u odnosima
Stisnute pesnice
Škripanje zubima
Učestali izostanci
Smanjena ili povećana seksualna aktivnost
Brzo jedenje, hodanje, govor
Mrzovoljno ponašanje
Česti plač
Zapušten izgled
Izbegavanje kontakta očima
Osećanja
Uznemirenost
Razdražljivost
Preosetljivost
Nestabilnost
Bes, ljutnja
Krivica
Zabrinutost
Potištenost
Povređenost, uvređenost
Prekomerna ljubomora
Stid, zbunjenost
Nedostatak samopouzdanja
Telesne senzacije
Napetost u telu
Glavobolja
Palpitacije (osećaj lupanja u grudnom košu)
Ubrzani rad srca (tahikardija)
Mučnina, gađenje
Drhtavica, unutrašnje treperenje
Bolovi u telu
Vrtoglavica, nesvestica
Loše varenje hrane
Prevremena ejakulacija, poremećaji erekcije
Vaginizam, psihogena dispareunija
Ograničena senzualnost i seksualna svesnost
Leptirići u stomaku
Spazmi (stezanja) i grčevi u stomaku
Ukočenost
Suva usta
Hladan znoj
Hladni i vlažni dlanovi
Senzitivni talasi – strujanja u telu
Imaginacije
Bespomoćnost
Izolovanost, usamljenost
Gubitak kontrole
Nesreće, povrede
Neuspeh
Poniženje, stid, zbunjenost
Sopstvena ili tuđa smrt
Fizičko, seksualno zlostavljanje
Noćni košmari, uznemiravajući snovi koji se ponavljaju
Vizuelni flešbekovi (slike – scene koje se ponavljaju u fantazijama)
Nesrećne, jadne slike o sebi
Maštanje o samoubistvu
Misli
Negativne misli
Ideje izbegavanja
Preopterećenost mislima u izvršavanju zadataka
Osuđivanje, okrivljavanje sebe i drugih
Sve ili ništa razmišljanje
Razmišljanje tipa: „Život je nepravedan“
Razmišljanje tipa: „Ne mogu da…“
Razmišljanje tipa: „Nemoćan/ćna sam“
Razmišljanje tipa: „Moram da se kontrolišem“
Razmišljanje tipa: „Moram da postignem to što sam zamislio“
Razmišljanje tipa: „Moram da sprovedem moje norme i pravila“
Razmišljanje tipa: „Drugi moraju da se saglase sa mnom, da mi odobre…“
Razmišljanje tipa: „Sve je užasno, strašno, grozno, nepodnošljivo…“
Međuljudski odnosi
Pasivnost
Agresivnost
Plašljivost, nesigurnost
Usamljivanje
Bez prijatelja
Takmičarski stav
Stavljanje potreba drugih ispred svojih
Ulagivačko, snishodljivo ponašanje
Povlačenje
Previše lako ili teško sticanje prijatelja
Sumnjičavost
Tajanstvenost
Manipulisanje
Ogovaranje
Somatski poremećaji
Dijareja (proliv)
Konstipacija (zatvor)
Flatulencija (gasovi)
Često mokrenje
Alergije, osipi na koži
Suva koža
Opadanje kose
Psorijaza
Ekcemi
Ateroskleroza
Visok krvni pritisak (hipertenzija)
Koronarno oboljenje srca (angina pektoris, infarkt)
Gatrontestinalni problemi (nadimanje, grčevi, krvarenja, ulkusi, varenje, kolitisi itd.)
Šećerna bolest (dijabetes)
Hipertireoidizam / hipotireoidizam
Hormonski poremećaji (poremećeni ciklusi, PMS, PMDP, funkcionalni sterilitet)
Reumatioidni artiris
Multipla skleroza
Astma
Hronični umor, iscrpljenost, pregorevanje
Slaba ishrana, vežbanje, rekreacija
Slabost imunog sistema
Grip, viroze, prehlade
Kancer (rak)
Ubrzano starenje
Psihijatrijski poremećaji
Anksiozni
Panični
Fobični
Opsesivni
Kompulsivni
Disocijativni
Traumatski i posttraumatski
Depresivni
Suicidalni
Alchajmerova bolest
SINDROM PREGOREVANJA
Sindrom pregorevanja zaslužuje posebno mesto u tabelarnim prikazima fenomenologije stresnih reakcija i poremećaja. Ovakvo mesto mu pripada s obzirom na trenutno izrazito visoku učestalost i sveprisutnu razornu destruktivnost, koja još uvek nije u pravoj meri prepoznata od strane savremenog čoveka, a na žalost niti od strane stručne javnosti. Tek je jula 2019. godine SZO (Svetska zdravstvena organizacija) objavila dijagnostičke kriterijume, naložila obavezu njegovog prepoznavanja i tretmana.
Faze sindroma pregorevanja
U dosadašnjoj literaturi se uobičajeno pominju tri faze sindroma pregorevanja. Moje trideset i petogodišnje iskustvo u praksi i radu sa stresnim poremećajima upućuje me na realnost uvođenja i četvrte – krajnje faze. Ovim smatram da treba da pokušam javnosti da otvorim „oči široko zatvorene“ za uočavanje i prihvatanje ozbiljnosti ovog savremenog i sveprisutnog problema.
Prva faza (faza alarma):
- Povećana napetost
- Razdražljivost
- Smanjena koncentracija
- Zaboravnost
- Nesanica
Druga faza (faza otpora):
- Osećaj zamora bez nekog posebnog razloga
- Otpor ka odlasku na posao
- Bolovanja
- Teško donošenje odluka
- Izbegavanje društva
- Cinizam
- Ravnodušnost
- Gubitak motivacije i kreativnosti
- Poremećaj ishrane
- Zloupotreba kafe, cigareta, posezanje za narkoticima i dr.
Treća faza (faza iscrpljenja):
- Hronični mentalni i fizički umor
- Hronična tuga
- Ravnodušnost
- Apatičnost
- Depresija
- Glavobolje
- Bolovi po telu
- Problemi sa radom želuca, creva, srčanim ritmom, nivoom šećera i dr.
- Izolacija
- Povlačenje
- Autodestruktivne misli
- Pojava psihosomatskih bolesti (kardiovaskularne, endokrine itd.)
- Pojava imunoloških poremećaja (autoimune bolesti, karcinomi itd.)
Četvrta faza (kraj)
- Smrt
Do sada su pojedine faze ovog sindroma bile uglavnom pogrešno dijagnostikovane. Zbog toga je on najčešće zatim bio pogrešno ili nedovoljno uspešno tretiran. Znaci i simptomi ovog sindroma uobičajeno su bili dijagnostikovani ili kao neurotski poremećaji (pr. anksiozni, depresivni, opsesivno-kompulsivni itd.), vrlo često kao krizni poremećaji ili isključivo kao somatski i imunološki sindromi (pr. kardiovaskularni, gastroenterohepatološki, endokrini, maligni, autoimuni, degenerativni, idiopatski i sl.). Iako se u retkim slučajima ponegde pominjao i stresni faktor, on je bio samo verbalno prisutan ali ne i konkretno definisan i stručno odmeren.
Još ređe su ovakvi slučajevi bili dalje pravilno upućeni na adekvatno „čišćenje“ postojeće i ugrožavajuće stresne akumulacije, kao i na programe uspešne regulacije dublje stresne konstelacije i stresnog stila života. Takav odnos je, na žalost, još uvek dominanta u medicinskom i javnom pristupu ovom najšire rasprostranjenom i izrazito mutilantnom sindromu.
KLINIČKA PSIHOTERAPIJA 