Piše: dr. Zvonko Džokić
Uvod
Ukoliko dobijete zadatak da razradite postmodernistički koncept, a ujedno i postistorijski, „naučnog projekta“ za drastično smanjenje stanovništva na planeti Zemlji i pretvaranje ostatka ljudske mase u robove bez identiteta, obratićete se, naravno, profesionalnim „konsultantima“.
To bi, ako je moguće, trebalo da budu već dokazani „znalci“ u razvoju ovakvih projekata. A, oni će dalje regrutovati visokostručne umove – monstrume, moralne otpadnike u različitim naučnim oblastima, koji su voljni da svoje znanje „za šaku dolara“ uključe u izgradnju sistemskog operativnog plana koji bi trebalo da dovede do uspešno obavljenog zadatka.
„Background“ projekta
Jedan ovakav projekat, grozomoran ali ujedno i fascinantan, time i neodoljivo privlačan posebnoj sorti ljudi – monstruma i mutanata (vidi esej „Mutanti i monstrumi“), već duže vreme je pripreman i decenijama unazad na različite načine sprovođen i proveravan na većem broju sličnih, manjih projekata. Projekti ovakvog tipa su uspešno izvođeni na „manjim kontrolnim grupama“ u pojedinim regijama, zajednicama ili državicama. „Uspešnost“ njihove realizacije zahtevao je krajnje organizovan i interdisciplinaran naučni pristup, kao i bespogovornu poslušnost svih bitnih „izvođača“ projekta takvog vida uz njihovu robotizovanu uigranost, do ispunjenja krajnjeg cilja.
Jedino takav pristup, detaljan i precizan, omogućio bi ostvarenje zadatog cilja na startu novog mega projekta, a to je plansko pretvaranje bioloških, psiholoških i socijalnih datosti čoveka, kao i mukotrpnim civilizacijskim razvojem novostvorenih ljudskih vrednosti, u masovnu svetsku deponiju sastavljenu od kosti, organske i neorganske prašine, u kojoj preživljava mali ostatak ljudske rase, bez filogenetske i ontogenetske istorije u svojoj svesti, sa odsustvom identiteta, u vidu transhumanih robova – androidnih klonova i replikanata.
Procena izvodljivosti projekta
Ovakav jedan zamišljeni projekat predstavlja istovremeno poduhvat neviđenih razmera u dosadašnjoj istoriji čovečanstava, pa je očekivano pitanje koje postavljate sebi: da li je uopšte moguće izvesti ga…?!
Ali, kad se setite samo da već posedujete najbitnije „projektne resurse“ u vidu svetskog finansijskog sistema koji je pod kontrolom vaših naručilaca, donošenja odluka u međunarodnim institucijama, kontrolisane uprave nad najvećim procentom lokalnih – poltronskih vlasti i njihovih „bezbednosnih agencija“, dominaciju nad najbitnijim informacijama u obrazovnim sistemima, na virtuelnim mrežama i u medijima posvuda po svetu – sistemima masovnog „pranja mozgova“, da imate ključni uticaj nad trenutno dominantnim oružanim snagama u svetu koje seju ratove gde se prohte vašim naručiocima projekta, zatim da su vam dostupne moćne laboratorije za stvaranje ABH agenasa, pa kad shvatite da u rukama već imate mehanizme koji kontrolišu proizvodnju i raspodelu GMO hrane, kao i zdravlje svetske populacije!? Još tome kad dodate i posedovanje laboratorija za „filantropsko“ stvaranje genocidnog biološkog oružja, proizvodnju „novih“ vakcina, mogućnost da upravljate genetskim inženjeringom, da kreirate razorne meteorološke nepogode, izvore zračenja koji utiču na rad mozga i šta još ne…! Eh, koja je to moć!?
Pa, zar već nije došlo pravo vreme da ta mesijanska ideja postane „normalna“ i ostvarljiva? Yess!! Make it happen!
Selekcija projektnih kadrova
Kako teče dalja projektna selekcija „kadrova“ koji bi trebalo da uđu u ovakav visokostručni kružok? Čije je to znanje koje je, pored već uključenog i proverenog u prethodnim projektima, jako bitno upotrebiti u ovakvom projektu? Koga je još neophodno uključiti u naučni odbor ovog elitnog tima, koji služi idejama i planovima, dugo godina u senci a sada već vidljivog, vladajućeg „filantropskog satanističkog kluba“?
Pa, naravno da je tu među najbitnijim i znanje koje povezuje, u jedan prepoznatljiv sistem shvatanja i razumljivu celinu, nevidljive unutrašnje sile koje upravljaju čovekovim željama i njegovim ponašanjem!
Posebno je tu važno znanje koje se odnosi na ljudske nagone i procese koji kontrolišu čovekov biološki opstanak, reprodukciju i životnu motivaciju, odnosno poznavanje kontrolnih mehanizama najbitnijih funkcija koje kreiraju i odražavaju ljudsko postojanje i njegov razvoj na biološkom, psihološkom i socijalnom planu.
Moć skrivenog znanja
Gle paradoksa, ispada da je to ono isto znanje koje postoji već više od jednog veka i koje je decenijama unazad sistematski potiskivano i ismevano u birokratskim (i uvek dominantno mediokritetskim!) akademskim krugovima!? Znanje koje je decenijama svesno i uspešno spinovano (izvitoperavano) u javnoj svesti sa ciljem da bude ismevano i time odbojno za prihvatanje i unošenje u sisteme obrazovanja generacijama unazad. Smišljenim blokadama je ostajalo nedostupno pravilnom razumevanju, kako širem krugu naučnika tako i edukantima i zainteresovanoj populaciji.
U isto vreme, ovo znanje je bilo maksimalno dostupno užem krugu svetskih moćnika, odnosno njihovim stručnim lakejima koji su ga skriveno koristili za precizno ostvarenje svojih ciljeva u procesima upravljanja i vladanja nad masama, odnosno regulisanja tokova raspodele moći, političkih promena i finansijskih spekulacija, a najviše u oblasti smišljene manipulacije ljudskim umovima!
Radi se, naime, o klasičnoj psihoanalitičkoj teoriji o ljudskim nagonima i njihovim ishodima. O znanju koje se sistematski drži pod kontrolom upravnika sadašnje civilizacije („čuvari znanja“!) već poduže vreme, jer jedino ono može da objasni dublje suštine odnosa između dva osnovna nagona koji vladaju čovekom – nagona za životom i nagona smrti!
Zato se u međuvremenu u toj oblasti sistematski sprovodila „tranzicija“ edukacije zainteresovanih studenata od izučavanja klasično psihoanalitičkih i dubinsko psiholoških, nagonskih spoznaja, ka površnim – neoanalitičkim, neanalitičkim i „interpersonalnim“ formama psihoanalitičkog obrazovanja. Osiguravajuće kompanije su u „vodećim zemljama“ poslednjih decenija (gle kakve sinhronizovanosti!) ciljano ograničile nadoknade za izvršene psihoanalitičke intervencije pokrivanjem isključivo „interpersonalnih“ metoda! To, uostalom, pominje i precizno dokumentuje psihoanalitičar R. Česik u svojoj odličnoj, ali istovremeno i duboko pesimističkoj, knjizi „Budućnost psihoanalize“.
A da ne pričamo i o trenutnoj tekućoj selekciji, izboru studenata, gde još samo nedostaju frizerke i maseri da budu uključeni u tzv. „psihoanalitičku“ edukaciju, koje vrše glavni učitelji u Evropi trenutno, a to su engleski „kadrovi“. Oni su ionako još pre sredine prošlog veka započeli svoj „projekat“ zamene Frojdove psihoanalize sa „teorijom objektnih odnosa“ i time ujedno pokrenuli i proces konfuzije i preimenovanja, u cilju postepenog umanjivanja njenog fundamentalnog doprinosa znanju o čoveku u javnosti, do završnog skrivanja najbitnijih vrednosti psihoanalize.
Znanje je zadržano isključivo za one koje treba da prate „vladare“ u procesu kontrole i upravljanja masama, odnosno za one koji su prodali svoju dušu i do dana današnjeg ostali u podaničkom odnosu satanističkom klubu. Još je evidentniji ovakav uticaj „skrivenog znanja“ ukoliko se pažljivo prati kako se trenutno upravlja javnom svešću, odnosno koji je nivo kontrole i nametanja smišljenih informacija sa takvom podlogom dostignut u glavnim svetskim, ali i lokalnim, medijima posvuda naokolo.
Priprema projekta „gašenje nagona za životom“
Dakle, pored biheviorista koji rame uz rame sa njihovim kolegama u neuronaukama kontinuirano rade svoja istraživanja i stiču uvide izvođenjem eksperimenata nad pacovima i majmunima, da bi ih organizovano pretvorili u izvodljive projekte nad ljudima, služeći već duže vreme isključivo njihovim naručiocima, vladajućim monstrumima, javila se jasna potreba za stručnjacima koji vladaju naukom o nagonima i dubinsko psihološkim metodama. Zašto?
Zato što jedino takvim znanjem može uspešno da bude trasiran put ka metodama koje će najpre da izmanipulišu, a zatim da „ugase“ nagon koji tera čoveka na reprodukciju na biloškom nivou, na ljubav na psihičkom planu, kao i na zajednički život, radost u druženju i grupnom deljenju na socijalnom planu! Međutim, saznanju da ovo nije početna, nego već završna faza takvog uticaja na nagon za životom, može da posluži kratki pregled istorijata prethodih faza, odnosno „uvodnih projekata“.
Najpre se krenulo kod „bejbi bum generacija“ sa kontraceptivnim sredstvima, između kojih i pilulama sa izraženim teratogenim dejstvom (oštećenje ploda), kao i sa „medicinskim kastracijama“. Kod iste generacije su zatim sprovedeni postupci tipa ubacivanje droge u „make peace, not war“ pokretu, ideologije tipa „free sex“, da bi sedamdesetih godina bio stvoren u „filantropskim“ laboratorijama HIV virus, za koga do dana današnjeg nema vakcine!? Seks je od tada postao opasna i rizična stvar!
Na to su dalje, za milenijalce, usledili novi virusi kao HPV, vakcine tipa MMR itd. Međutim protiv njih je bila izvedena prvi put i akcija, koja traje do danas i teče sve progresivnije, rušenja i zamene polnog identiteta. Tako je nastala uporna „kampanja“ usvajanja novih formi „normalnosti“ kao što su homoseksualizam i transseksualizam, uz razvijanje pojma transrodosti. Došlo se do stanja da postoje m. pol, ž. pol i „ostali polovi“, kao stavke u zvaničnim formularima „naprednijih demokratija“. Tome su se pridružile postistorijske roditeljske stavke kao „prvi roditelj, drugi roditelj, treći roditelj itd.“!? Usput teku medijsko izrazito snažni projekti o (razno)polnoj „ravnopravnosti“, „diskriminaciji“ izmišljenih kategorija rodnosti itd.
U poslednje dve decenije, na Y i Z generacije naglo narasta uticaj ambijenta društvene nesigurnosti, povećane zavisnosti i vezanosti za roditelje, socijalne izolacije, nesigurne budućnosti, pojačanog narcizma i nepoverenja u usvojene standarde, emocionalne nezrelosti, zavisnosti od digitalne i virtuelne realnosti, uz pojavu novih virusa i vakcina sa prethodno adekvatno neproverenim i nakon primene dokazano štetnim delovanjima.
Tu se već približavamo sadašnjosti. U „predkovidnom periodu“ sa frapantnom brzinom dolazi do nastupa i dominacije efekata 4.0 revolucije, koja menja čovekovu svest, ruši većinu industrijskih grana, kao i najbitnije kategorije istorijski utvrđenih vrednosti i pojmova o sebi i drugome, ljudskom identitetu i okruženju. Uz svetski medijski totalitarizam, koji je uništio značaj proverene nauke i naučnih pristupa u ostvarenju dobrobiti čovečanstva, a koji je postistinu (laž) i fake news (izmišljenu novost) uveo u umove većine ljudi današnjice kao istinu, stvorio se sadašni, „novi svet“, koji je otvorio put ka završnoj fazi napada na nagon za životom, koji ovom prilikom nazivamo njegovim najlepšim imenom, Erosom.
Covid 19 versus Eros
Covid 19 je, s jedne strane, samo jedan od mnogih novokomponovanih agenasa u nastavku biološkog rata protiv čovečanstva, započetog prethodnim namerno stvorenim virusima, vakcinama, ratovima, recesijama itd., kreiranim u naučnim institutima i laboratorijama „filantropa“ – monstruma. Međutim s druge strane, ovako medijski podržan selektovanim i smišljenim floskulama, glavni cilj agensa nazvano Covid 19 je pre svega atak na mentalni, psihosomatski i društveni sistem čoveka i njihovu izdržljivost. To čini proizvodnjom hroničnog stresa i masovne psihoze (više o tome u nekom sledećem tekstu), uz dugoročno i neprekidno atakovanje na nagon za životom blokiranjem njegovog funkcinisanja, sve do čovekovog krajnjeg iscrpljenja i predaji zakonima Tanatosa.
Kako to ovako kreirana „pandemija“ proizvodi napad na Eros? Time što, pod dejstvom tekućeg enormnog zastrašivanja ljudi i njihovog neprekidnog traumatizovanja zastrašujućim vestima i informacijama s jedne strane ruši odbrambene mehanizme i psihosomatsku stabilnost ljudi, a s druge vojničko – konclogorskim mehanizmima represivnih vlasti „uteruje“ objektno libido u regres u vidu sekundarnog narcizma traumatskog tipa. Ukoliko takvo stanje duže potraje, a to je već sada jasno da je tako i da će na tome „svetska“ i „belosvetska“ vlada da inisitiraju uz teranje stanovništva na prinudne mere međusobne distance, libido će ostati bez dalje mogućnosti (usled akumulisanog straha i prinudnih mera) ponovnog vraćanja u prirodno stanje, koje teži ka ostvarenju odnosa sa drugima putem zbližavanja, spoja i razmene na telesnom i psihičkom planu.
Ovakav, patološki tip sekundarnog prinudnog narcizma i izolovanog, zakočenog libida dalje vodi u cementiranje socijalne izolacije, traumatski sekundarni autizam, nasilnu shizofrenu realnost, atomizaciju, auto i heterodestrukciju. Psihoseksualni i psihosocijalni krug se zatvara u vidu zmije koja sama sebe izjeda u začaranom poročnom krugu, počevši od repa. Upravo s tim ciljem, nametnuti nam svetski stručnjaci i mediji koji rade za „filantrope“ u kombinaciji sa SZO, uporno od početka ovog „korona masovnog horora“ insistiraju na fizičkoj distanci, istovremeno tu distancu terminološki smišljeno preimenujući u „socijalnu distancu“.
A narod…?
Socijalna distanca!? Pa narode, nemojte posle da se žalite da su vam nešto tu sakrili, bar oko ovoga su direktni i iskreni. Što dalje jedan od drugog, da vaš Eros „oladi“, a da vi u isto vreme budete stalno „na dozi“ straha od zaraze i smrti, puni nakupljenog besa koji projektujete mržnjom usmerenom na „slobodnjake“, da bi snažno podržali ovaj projekat i usvojili nova zn(st)anja.
Uskoro ćete da napadate sve one koji dozvoljavaju sebi da se grle, maze i ljube! A, tek kad pomislite na mogućnost da se ne uzdržavaju ili ih vidite da vode ljubav bez maski?! Pa, uostalom, već sada mrzite i napadate stručnjake koji pokušavaju da objasne da je to u redu, kao i skrivene istine u vezi ove „pandemije“…
Najbolje je ostati na sigurnom, sam sa sobom! Pa izvolite, šta ćete dalje sami sa Erosom? Jer, već ste na putu da vam se ogade kontakti sa drugima, ako do sada nisu.
Ali, o tome više u nekom sledećem tekstu.
Uspeh projekta u toku
Tako čitaoci moji, već primećujete da ste poprilično duboko zašli u svetski „naučni“ projekat koji je u razvoju, odnosno da ste se skoro, a neki već i odlično, adaptirali, kao i uvek, na tekuće promene. Jer, prilagođavanje je najvažnije oruđe opstanka, zar ne? Već vidimo da ste tako na dobrom putu da se aktivno uklopite u dalji razvoj projekta zanimljivog napada na Eros nazvanog – „Pandemija Covid 19“.
Kojeg li zadovoljstva…?!
Budućnost ljudi bez Erosa
Tako naš Eros polako ide u istoriju, da bi se otvorila, umesto njega, neka nova budućnost za čovečanstvo. I to ona svetla, napredna, najavljena nastupanjem 4.0 industrijske revolucije…
Koja je to budućnost? Kako da je nazovemo?
Ne birinite, ne morate da se trudite, već je projektovana i najavljena! Trenutno je izvršitelji svetskih filantropa nazivaju „transhumanizmom“. Zanimljiv naziv, zar ne? Skovan samo za vas… Novi fascinantni projekat!
Živeli! Ovaj, a možda i ne…?
Konspiracija?
Pa, možda je ovaj tekst upravo jedan od „onih“, neugodnih za mir u duši, koji spadaju u „teorije konspiracije“…? Ono, brate, komšija, zavera, a…?
Ako je tako, lako možete da ga odbacite i ponovo da pronađete svoj mir.
Glava dole! I što veća distanca, molim… Uz međusobno nepoverenje, odbojnost i… udaljenost, naravno!
KLINIČKA PSIHOTERAPIJA 
Komentar pocinjem priznanjem da je autor na kraju clanka pogodio moju prvu reakciju, sarkasticnim komentarom da kod njega postoji svest da ce se clanak (najverovatnije) shvatiti kao jos jedan tekst iz domena tzv. teorije zavere. Covek mora da se upita, da li je tako lako citnjiv i predvidljiv u reakcijama ili je nesto drugo po sredi …
Da ne bude nikakve zabune, spadam u grupu ljudi koja sebi laska da je slobodouman i da nastoji da misli svojom glavom. Na koji nacin se odrediti prema vrednosnom i kognitivnom sadrzaju ovakvih radova ne treba davati uputstva mislecim i slobodoumnim ljudima, pa i ja to necu ciniti. Ipak, zelim da ukazem na neke licne stavove koji mogu da uticu na buduce citaoce.
Smatram da je uvodjenje sintagme teorije zavere i njena cesto negativno shvacena konotacija u vrednosnom i saznajnom smislu, produkt kvazinaucnih mozgova, koje je autor vec oslikao u clanku (prodavanje znanja za nemoralne ciljeve). Ima istine u tome da je najlakse diskreditovati neku ideju ili filizofemu na nacin kao sto je vecina ljudi vec videla i cula, uz odmahivanje rukom i komentar to je teorija zavere. To je svakako lakse od alternative, razmisljanja o problemu i nastojanju da se dodje do sopstvene istine (stava). Ja sam se odredio prema ovom izazovu na nacin da posebnu paznju obracam na tekstove koji dobiju ovaj epitet. Razlog mi se cini logican, pogotovo kada je rec o medjunarodnim odnosima i spoljnoj politici, gde se ceka i po trideset do pedeset godina na otvaranej arhiva na mogucnost za verodostojnu potvrdu teorema (onoga sto se cesto naziva teorija zavere). Naravno, tada je uglavnom kasno da se preduzmu bilo kakvi koraci i uglavnom se koriste za naknadnu kvazinaucnu pamet .Dakle, za mene je teorija zavere samo teorema za ciju verifikaciju trenutno nema dovoljno indikatora za proces verifikacije.
Ovde svakako treba naglasiti cinjenicu da oni koji se bave osmisljavanjem i realizacijom navedenih projekata izvesno nece priznati verodostojnost navoda autora, vec ce nastojati da ga okarakterisu kao teorija zavere. Druga opcija reagovanja svakako predstavlja ignorantski odnos prema tekstu, racunajuci da posmoderan covek nece sebe smarati temama kao sto je ova. Suprotstavljanje argumentima, svakako nije opcija za takva lica, jer bi na taj nacin sebe izlozili mogucoj diskreditaciji i doveli u pitanje realizaciju projekta.
Naravno, ovo su samo moje preporuke za citanje i to onima koji, kao i ja, sebi laskaju da su slobodoumni i misleci ljudi,Ostalima se izvinjavam za gubljenje vremena, ako su do kraja procitali ovaj komentar, ali sam ih na pocetku upozorio za koga je namenjen.
Uzgred, cestitke autoru na hrabrosti da kaze svoje misljenje i time se izlozi gnevu onih kojima ovaj komentar nije namenjen.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
💚
Sviđa mi seSviđa mi se
Ako su naumili,to će i ostvariti,i šta sad.hehehe.
Sviđa mi seSviđa mi se