Piše: Zvonko Džokić
Značaj
Zašto je važno na vreme prepoznati znakove i faze u razvoju sindroma pregorevanja? Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan: zato što je sindrom pregorevanja trenutno glavni ubica savremenog urbanog čoveka! On je, kao savršeno skriveni zločinac, u poslednjih nekoliko decenija naširoko po svetu terorisao radne i odgovorne ljude. Vremenom je rastao sve više i postajao sve jači i suroviji, ostajući pri tome uglavnom neprepoznat i neadekvatno tretiran kako od strane zvanične medicine, koja ga je tek ove godine (Jun,2019) u liku SZO (Svetska zdravstvna organizacija) formulisala kao poseban nozološki, dijagnostički obrazac. Isto tako je bio površno tretiran i od strane medija. Iako, paradoks koji je to prestao da bude u svetu postistine, stres je pojmovno u istom tom periodu kao i sada, jedna od najzastupljenijih jezičkih formi u javnoj svesti!? Ali, o tome postoji više sadržaja u pethodnim mojim tekstovima na ovom blogu…
Statistika
Statistika o ljudskom stradanju i destruktivnim ishodima u kojima učestvuje sindrom pregorevanja, kao napredna faza horničnog stresa, je više nego poražavajuća. Između polovine i dve trećine trenutno zaposlenih ili egzistencijalno opterećenih ljudi u savremenom svetu pokazuje jasne znake i nalazi se u nekoj od faza sindroma pregorevanja. Skoro tri četvrtine radne i odgovornostima opterećene populacije umrežene u trenutno dominantnim korporativnim modelima oseća da je pod konstantnim stresom! Istovremeno medicinske statistike, koje se odnose na faktore koji utiču na razvoj bolesti i uzroke smrti, direktno ili indirektno upućuju u skoro 90% na učešće stresa, posebno hroničnog, u svemu tome!
Naravno, tu se izuzimaju oni koji su usmrćeni oružjem, saobraćajem, glađu, radioaktivnim zračenjem i katastrofičnim događajima u svojoj životnoj sredini, uglavnom izazvanih ljudskim faktorom. A to je isto tako sve češće prisutno kao faktor rizika za današnjeg čoveka, uglavnom putem načina širenja savremenih tehnologija, „demokratije“ i ljudskih prava po svetu. Isto tako važno bi bilo istražiti i da li, gde i kako se tu nevidljivo prepliće takođe stres kao uzrok i posledica u razvoju i dejstvu ovih destruktivnih sila i tendencija?! Ali, to je za neka druga istraživanja…
Budućnost
Ukoliko nastavi ovim tempom, sindrom pregorevanja će vrlo skoro biti prisutan u svakom domu, kao i savremeni rijalitiji koji okružuju današnjeg čoveka. Ishod tome ostaje i dalje, kao i uvek, jedan te isti – destrukcija, dezintegracija i nestajanje…
Zaključak
Od onoga što je prethodno izneseno, kao objektivna (a ne fake news!) realnost koja trenutno postoji i koja nas u budućnosti očekuje, nameće se još snažnije važnost tačnog i navremenog prepoznavanja znakova i faza sindroma pregorevanja. Tako, čitaoca ovog teksta upućujem na pažljivo praćenje opisa koji sledi.
Faze sindroma pregorevanja
U dosadašnjoj literaturi se uobičajeno pominju tri faze sindroma pregorevanja. Moje trideset i petogodišnje iskustvo u praksi, posebno stečeno u jednodecenijskom vođenju Instituta za stres u tadašnjem mom Centru za humane relacije u kome je značajno veliki broj dolaznika bio dijagnostikovan i tretiran kompleksnim i kombinovanim programima, upućuje me na realnost uvođenja i četvrte, krajnje faze. Time smatram da čitaocu možda mogu da pokušam da otvorim njegove trenutno „oči široko zatvorene“ za uočavanje i prihvatanje ozbiljnosti ovog savremenog i sveprisutnog problema.
Prva faza (faza alarma):
- Povećana napetost
- Razdražljivost
- Smanjena koncentracija
- Zaboravnost
- Nesanica
Druga faza (faza otpora):
- Osećaj zamora bez nekog posebnog razloga
- Otpor ka odlasku na posao
- Bolovanja
- Teško donošenje odluka
- Izbegavanje društva
- Cinizam
- Ravnodušnost
- Gubitak motivacije i kreativnosti
- Poremećaj ishrane
- Zloupotreba kafe, cigareta, posezanje za narkoticima i dr.
Treća faza (faza iscrpljenja):
- Hronični mentalni i fizički umor
- Hronična tuga
- Ravnodušnost
- Apatičnost
- Depresija
- Glavobolje
- Bolovi po telu
- Problemi sa radom želuca, creva, srčanim ritmom, nivoom šećera i dr.
- Izolacija
- Povlačenje
- Autodestruktivne misli
- Pojava psihosomatskih bolesti (kardiovaskularne, endokrine itd.)
- Pojava imunoloških poremećaja (autoimune bolesti, karcinomi itd.)
Četvrta faza (kraj)
- Smrt
Na ovom mestu bih hteo da skrenem čitaocu pažnju i na to da su do sada pojedine faze sindroma bile uglavnom pogrešno dijagnostikovane, odatle pogrešno ili nedovoljno uspešno tretirane, uglavnom kao isključivo neurotski poremećaji – anksiozni, depresivni, opsesivno-kompulsivni itd.; ili kao poremećaji ponašanja; ili kao isključivo psihosomatski ili imunološki (pr. kardiovaskularni, gastroenterohepatološki, endokrini, maligni, autoimuni, degenerativni, idiopatski i sl.). Iako se u tim slučajima ponegde pominjao i stresni faktor, on je bio samo verbalno prisutan ali ne i konkretno određen,stručno odmeren, a ponajmanje i upućen na pravilno „čišćenje“ stresne akumulacije i regulacije stresnog stila života. To je i danas dominanta, na žalost, pristupa autoriteta u oblasti akademske medicine i neregulisanog razvoja psihoterapije, na nivou jednako neefikasnih postojećih vanmedicinskih i paramedicinskih pristupa. O tome sam, takođe da podsetim, pisao u prethodnim tekstovima.
Znaci sinroma pregorevanja
Današnje generacije sve manje žele da se podrede procedurama i pravilima, posebno im smeta istorijski postavljen memorijski kontekst, za razliku od primamljivog „skrolanja“ na brzinu, sada i ovde, koji nudi više adrenalinskog i dopaminskog uzbuđenja. Stoga im može biti mentalno teži zadatak da prihvate hladno ponuđeni hronološki redosled dat u prethodnom zaglavlju o fazama. Eto, biću ljubazan da po nekom drugom, njima bližem sistemu, ponudim sledeću tabelu znakova sindroma pregorevanja. Važno je, uostalom, da što veći broj čitalaca postane svestan i upamti bitne karakeristike i simptome sindroma pregorevanja. To je i cilj ovog teksta. Dakle, da vidimo sada tabelu sastavljenu od tih važnih, trinaest znakova sindroma pregorevanja…
13 znakova sindroma pregorevanja
- Hronični umor, iscrpljenost, osećaj fizičkog pada energije
- Bezrazložni otpor, bes, ljutnja na one koje postavljaju zahteve
- Samokritika, osećaj krivice za neispunjenje zahteva drugih
- Cinizam, negativizam, povlačenje
- Iritiranost, razdražljivost, prereaktivnost na male povode
- Česte glavobolje, gastrointestinalne smetnje, povećana sklonost oboljevanju
- Gubljenje ili povećanje telesne težine
- Nesanica i depresija
- Kratak dah
- Sumnjičavost
- Osećaj bespomoćnosti
- Osećaj zarobljenosti i bezizlaznosti
- Smanjena kontrola, povećano preuzimanje rizika, učestala nesmotrenost, povećana sklonost ka pravljenju grešaka
A, o tretmanu…?
O terapijskom pristupu koji je istinski efikasan u tretmanu sindroma pregorevanja, za razliku od (ne)postojećih, i koji je za preporuku, pisaću u nekom narednom tekstu. Do tada pokušajte da naučite da prepoznajete znakove i faze sindroma pregorevanja. Ukoliko hoćete da preživite 21. vek, naravno!
U vezi sa tim, nije loše da u međuvremenu, ukoliko to niste do sada uradili, pročitate kratki tekst „Sindrom pregorevanja i Legenda o Globalnom Selu“. Možda on usput probudi još neku važnu „vijugu“…?
KLINIČKA PSIHOTERAPIJA 