Piše: Zvonko Džokić
Uvodne napomene
Trenutno živite, ukoliko još ne znate, slučajno ste ili možda namerno to zaboravili, u svetu „postistine“. Ovaj svet sadašnji je i „postmoderni, postindustrijski, postistorijski, postfilozofski…“. Ja bih dodao tome i da je postprirodni, posthumani, kao već i delimično postpostovski…
Znači, sadašnjost nas tera da treba da prihvatimo da živimo u svetu koji se rodio posle propasti svega prethodnog što se institucionalizovalo u ljudskoj svesti putem milenijumskog civilizacijskog razvoja. Globalizam (novorođeni svet!) se iz petnih žila trudi, predvođen „posebnim“ umovima koji teže ka tome da centralizovano zauzmu i usmere sile neograničenih moći ka zaposedanju budućnosti razvoja ljudske populacije, ubrzano da zbriše sve prethodne individualne i grupne ljudske vrednosti, kao i prirodne zakonitosti koje nas okružuju u najbitnijim aspektima!
Postistina je, da podsetim ponovo (vidi prethodni tekst na ovom blogu „Istina, postistina i mentalno zdravlje“) neobjektivna, odnosno izmišljena činjenica ubačena u javnu svest sa ciljem da utiče na vaš mentalni svet, tako što treba da ga natera na preuzimanje drugog, nametnutog od strane proizvođača postistine, stava ka okolini i na usvajanje isto tako nametnutog „rol modela“ ponašanja ka određenim pojavama oko i unutar vas. Usput, ona treba da promeni određene postojeće stavove ka percepciji realnosti i životnih vrednosti, one koje ste prethodno usvojili u svojoj svesti. Postistine treba da posluže kao izuzetno snažno, erozivno sredstvo za pranje, čišćenje i progamiranje vašeg uma, u ogoljenom smislu rečeno!
Najkraće i na kraju svedeno, postistina je podmuklo smišljena laž! Isto kao i pre par godina javno legitimozovani „fake news“ – izmišljene vesti, novosti, informacije ili tumačenja, koje isto tako treba da izigravaju istinu i time da u vašoj svesti formiraju određeni stav i poimanje nečega što je globalnim ili lokalnim moćnicima važno na putu ostvarenja svojih namera i ciljeva. Dakle, radi se o lažima koje su precizno i autoritativno plasirane preko dominantnih i strogo kontrolisanih medija. Te laži su, po pravilu, istovremeno, kontinuirano i nepokolebljivo podržane od strane ciljno iskreiranih, novokomponovanih pseudo(lažnih takođe)autoriteta – sveznalica ili prethodno dokazanih, a u međuvremenu izmutiranih, stručnjaka – sluga pokornih ovom sistemu vrednosti.
Ova savremena tehnologija menjanja svesti je snažno i detaljno začinjena svakojakim PR veštinama – manipulativnim komunikacijskim tehnikama, eksplicitnim ili implicitnim psihičkim zastrašivanjima i uslovljavanjima i sl. I sve to da bi se na kraju tog procesa „ubeđivanja“ (uterivanja svesti!) vi njima podredili i usvojili ih kao da su istine.
Pristajanjem na ovo, novonastalo stanje sopstvene svesti, vi počinjete polako ali sigurno da prestajete da živite u istinskoj realnosti zasnovanoj na objektivnim istinama. Dalje sledi prepuštanje životu ispunjenom lažnim vrednostima i traženje korisnog mesta za sebe u njemu. Tako, ovim putem, vaš život postaje „kao da“ život, isto kao i vaš identitet i shvatanje realnosti, a akcije koje preduzimate su uključene u vidu doprinosa daljem razvoju „kao da“ sveta u kome živite, odnosno novonastalom globalnom svetu postistine…!?
Klinički pogled na svet postistine
„Kao da“ svest je graničnog tipa (borderline), gledajući sa pozicije kliničke psihijatrije, kliničke psihoanalize i medicinske psihopatologije. Prepuštajući se ovom svetu, da vas samo opomenem, vi poništavate dve izuzetno važne funkcije sopstvenog Ja (Ega), a to su njegove granice i kontrola (procena/provera) realnosti. Poništavajući realne vrednosti i realne granice između sebe i sveta unutar i oko sebe, u cilju uspešne adaptacije na ovakav svet i stanje svesti koje on zahteva od vas, vi poništavate svoje sposobnosti realnog postojanja, kao i svoj skupo stečeni dotadašnji nivo identiteta. Potonjim postupkom odričete se i mogućnosti samoaktuelizacije, odnosno najvišeg cilja individuacije, preko čega jedino i možete dostići stanje autentičnosti, odnosno potpune integracije sa sobom, prirodnom okolinom i doživljajem radosti koji ona nudi, uz propratni osećaj ispunjenosti životom…
Međutim, da li je tu i kraj vašem preobražaju? Ne, naravno, to je samo početak u prihvatanju „kao da“ svesti i načina postojanja! Čim jednom pomerite granice, pomeraćete ih sve češće, jer svet postistine vas svakodnevno tera na to. Sve dok ne stignete do krajnjih mogućnosti procesa adaptacije, tačnije do potpunog nestajanja vašeg identiteta. U toku ovakvog procesa vaš identitet, poimanje sebe i svega što vas okružuje ulazi u početku u stanje konfuzije, a zatim i difuzije. A to je samo jedan korak od „ništavila“, koje ste time dotakli, do sopstvenog nestajanja! U prostoru između njih još treba da pređete i kratki put koji neminovno vodi preko tranzitornog shizofrenog preobražaja, koji pak u svojoj osnovi predstavlja bizarnu simboličnu mentalnu inscenaciju završnog dela epskog nestajanja…?!
Globalizam zahteva dozirano rastrojene, bezimene, bezlične, poslušne i nekreativne ljude – androide i robove, odnosno ljude – robote. Trenutno se nalazimo u jednoj fazi tog procesa gde se teži pretvaranju ljudske rase od samosvesnih građana u brojeve korisnika i glasača. Sledeći logični korak je – ljudi klonovi, odnosno replikanti. O već određenim, postojećim deformacijama struktura savremenih ličnosti vidite prethodni tekst na ovom blogu „Mutanti i mostrumi“, koji je samo jedno poglavlje iz knjige „Replikanti i društvo“, koja objašnjava fenomenologiju i suštinu nove društvene psihopatologije (Službeni Glasnik, 2011).
Ali, šta sve ovo ima veze sa naslovom teksta, odnosno sa hroničnim stresom i sindromom pregorevanja? Ima, i to u mnogo čemu!
Ipak, pre nego što krenemo da razmatramo realne mogućnosti takve jedne potencijalne i neprirodne simbioze, koja nastaje između ljudskog organizma i sveta postistine, kao i ishode koji proizlaze iz toga, da se za trenutak podsetimo na fiziološku datost koju ljudi nose u sebi od rađanja. Iz nje, uostalom, i izvire stres kao rezultat filogenetskog ljudskog razvoja, a ujedno ona predstavlja osnovu adaptacijskog, evolucijskog ili eliminacijskog odgovora ljudskog organizma promenama u okolini. Odatle bi mogli da procenimo i realni kapacitet prilagođavanja ljudskog organizma sistemu postistine, kao i rizike njegove autoeliminacije preko hroničnog stresa i sindroma pregrevanja.
Fiziologija ljudskog organizma versus postistinske „kreativnosti“
Osnovno pitanje koje treba da se postavi na početku jednog ovakvog razmatranja i da se insistira na argumentovanom odgovoru je, da li vaš organizam može realno da opstane i da sačuva zdravlje živeći od lažnih vrednosti u oblasti održavanja njegovih vitalnih funkcija? Recimo, umesto vode da ga nalivate benzinom ili hlornom kiselinom?! Da, umesto hleba, jedete piljevinu ili sitan pesak? Ili, umesto vazduha da ga naterate da udiše ugljen dioksid, azot, olovo ili dim iz industrijskog dimnjaka…?
IIi, pak ovo, da slobodno stanete ispred valjka i budete pregaženi, pa kao u dečjem crtanom filmu (regres, što da ne, ha…?!) od ulične palačinke vratite se u svoje prethodno stanje Supermena, preko sveprisutnosti postistinske fantastike („fiction versus nonfiction“!)? Pa, zar nije istina da je sve moguće, da vas podsetim, ukoliko moćnici tako zahtevaju, u svetu postistine?! Samo treba pronaći prigodno tumačenje svemu tome, a potom i iskreirati put preciznom ubeđivanju i – nemoguće postaje moguće…!
Razmislite sada, i pored svega što ja ovde tračarim, da li ipak nije moguće da, nasuprot svemu prethodno stečenom putem biološke evolucije, ukoliko se i dalje budete uspešno prilagođavali stanju svesti i predloženim stavovima koje propagira globalni svet postistine, možda i uspete?! Sve ovo je, konačno, baš postmodernistički!? Jer, za postmodernu nije važna istina nego koncept! A, ovo su upravo sjajni koncepti, adekvatni nivou svesti savremenih muzeja moderne umetnosti, kao i poslednjedecenijskim instalacijama savremenih umetnika, naravno!
Predlažem, za početak ovog potencijalno moćnog „projekta“, da prvo umetnici uđu u kontakt sa jednom takvom svojom instalacijom. Zatim u odeći Supermena, koja je u najvećem broju slučajeva potpuno prikladna njihovom sadašnjem narcističkom mentalnom statusu, da je ponude ostatku sveta kao umetnički doživljaj. Tek onda vi pokušajte isto, ukoliko vas savremena epidemija zanosnog miksa radoznalosti (čitaj megalomanije) i omnipotencije, koji trenutno dominira u postojećem „kao da“ svetu, ne navede da to učinite pre njih, onako herojski i pionirski!?
Pa šta ako…!? Pa što da ne…?! Ha..?!
Politika, mediji, postistina i ljudska fiziologija
Olakšavajuća okolnost izvođenju ovakvih kreativnih projekata je, naravno, stanje u postmodernoj politici i belosvetskim medijima. Odnosno, postmoderni umetnici mogu slobodno da se ugledaju na savremene političare, ako to već nisu uradili do sada, mada većina njih izgleda kao da je sve brzo ukapirala. Njima, političarima, tako to dobro ide u ovom trenutku, kao i dominantnim svetskim medijima, u prevrtanju značenja svega i svačega što odražava osnovne vrednosti ljudske civilizacije, odatle i veru u dobro i podjednako tome nadu u bolji život, da će uskoro i svest o koncentracionim logorima biti proglašena i nagrađena nekim novim postmodernističkim umetničkim eksperimentalnim „konceptom“ spasa celokupnog čovečanstva.
CNN i ne mali broj njemu sličnih medija, jednako kao i novokomponovani postistinski „naučni instituti“ podređeni istim gazdama, pretpostavka koja sledi u sebi nosi trenutno jako mali procenat rizika greške, verovatno imaju i za tu oblast već spremne, kao i za masu drugih pojava, neke postistinske i postmoderne „umetničke“i „naučne“ koncepte promene svesti…? Posebno će moći da budu kreativni, pretpostavka je dalje, da nagađamo na osnovu prethodnih iskustava njihovih uspešno izvedenih projekata, u stvaranju koncepta humanitarno-milosrdne zamene kiseonika drugim „derivatima“ u upotrebi gasnih komora, pored puno toga ostalog, u ime demokratije i ljudskih prava – razume se već samo po sebi…? To bi bilo nešto veoma slično, odnosno u mnogome isto kao i prilikom „milosrdnih“ i „humanitarnih“ nesreća koje oni već redovno izvode u vidu ubistava, hemijskih napada, bioloških zločina i bezbroj bombardovanja koje su njihovi naručioci već izveli posredstvom „podizvođača“. Pri svemu tome su, da podsetim onako „by the way“, takvi medijski predatori nepodeljeno oduševili zapadni svet, tvorca jedinog vida ispravne „demokratije“ i postistine, svojim konceptima…
NASTAVIĆE SE...
KLINIČKA PSIHOTERAPIJA 