Simptomi koje treba prepoznati da bi se obratili psihoterapeutu

Piše: Prof.dr. Jasna Veljković

Veoma često se dešava da ljudi trpe izvesne smetnje dosta dugo pre nego što se obrate za pomoć psihoterapeutu. Nadaju se da će iste proći “same od sebe”, kao što i ne retko, pri prvom dolasku psihoterapeutu, saopštavaju da su se te smetnje pojavile “same od sebe”. Ni jedan psihički simptom se ne pojavljuje slučajno i ima svoje poreklo i značenje za datu osobu. Simptomi imaju svoje poreklo, značenje i svoj razvoj. Simptom je znak koji nas upozorava da se nešto u nama i sa nama dogadja, kao na primer: da dugotrajno trpimo nešto što nam “teško pada“, da nismo zadovoljni sa nečim-kao na primer nekim svojim odlukama, da smo načinili greške u izborima, da je potrebno nešto menjati i slično. Neki simptomi se pojavljuju nakon dugo vremena trpljenja a neki se naglo i brzo se razvijaju. Mnoge stvari koje se sa protokom vremena ne razrešavaju,kumuliraju se u našem iskustvu, mi ih potiskujemo negde-u sebe, ali kada je naš rezervoar za potiskivanje pun, onda se kod osoba pojavi simptom, te ona saopštava da isti-naglo pojavio. Različite strukture ličnosti imaju različite simptome, te je lepeza mogućih simptoma veoma široka. Kao što nas povišena temperature opomene da nismo dobro te moramo poći lekaru,tako nas psihički simptom upozori da je potrebno da malo sagledamo psihološke aspekte našeg funkcinisanja.Nekada je psihički simptom maskiran telesnim simptomima kao što su:glavobolje, mučnina, stalan grč u želucu, pritisak u grudima, “knedla u grlu”… Kada smo duže vremena neraspoloženi i “van forme, osećamo se –kao da ne dajemo maksimum od sebe, za sebe i za druge. i osećanje nezadovoljstva se razvija.

Ljudi se razlikuju po tome što će neki tražiti poreklo svojih simptoma u sebi a drugi će to projektovati u spoljašnju sredinu,pa će govoriti o prezahtevnom šefu, nezadovoljavajućem odnosu u partnerskoj vezi, deci koja sekiraju, maloj plati… Simptomi koji se pojave “kao grom iz vedra neba”, mogu da pripadaju i stresu a isti ne moraju uzrokovati neke  tragične situacije. Bitno je da u tom momentu, to jesu situacije u kojima osoba trenutno nije u mogućnosti da  odgovori na zahteve koji su nametnuti “od spolja”, nije u stanju da “se nosi sa problemom”. Tada se kaže da je osoba u krizi a poznato je da krizu treba razrešavati odmah, jer ako joj dopustimo da se razvija duže od šest nedelja, onda simptomi uzimaju maha i prelaze u hronicitet.

Simptomi se najčešće iskazuju kroz kompromitaciju naših osnovnih psihičkih funkcija-opažanja, mišljenja, osećanja, intuicije.One omogućavaju ljudima prilagodjavanje na sredinu i funkcionisanje u njoj.

U svakoj psihološkoj smetnji, naš san se kvari. Nekada ljudi najednom imaju potrebu za mnogo više sna nego što je to za njih uobičajeno i takvi ljudi se često povlače od života ka sebi, izoluju od drugih ljudi, smanjuju socijalne kontakte. Nekada se dešava suprotno, da čovek najednom malo spava,mnogo se kreće,mnogo govori, ubzran je. Neki ljudi mogu početi patiti od nesanice a kod razlilčitih poremećaja psihičkog života, javljaju se različiti oblici nesanice. Neko ima inicijalnu teškoću da utone u san, pa se dugo muči dok ne zaspi; neko odmah zaspi ali se brzo probudi,te nije u stanju nakon toga dugo da zaspi;neki ljudi se bude veoma rano ujutru a kada nakon toga utonu u san, nisu u stanju da se probude za posao. Neki ljudi imaju košmarne snove, koji se ponavljaju a iz kojih nisu u stanju da se probude.Naši simptomi odražavaju se u našim emocijama ali  često i u našem intelektualnom funkcinosanju. Radno funkcinisanje je tada često otežano. Bilo da imamo: strahove od stvari koje nas nekada nisu plašile, neodredjenu strepnju koja nas prožima, loše slutnje koje traju,ružne misli,prisilne misli ili radnje,neobičajne doživljaje sebe i sveta oko sebe, potrebno je da se javimo za pomoć. Ukoliko se javljamo psihoterapeutu, veoma važno je da to bude klinički psihoterapeut, a to znači klinički psiholog ili psihijatar sa kliničkim iskustvom. Oni će nakon sprovedene dijagnostičke procedure,u timskoj saradnji napraviti procenu, šta je  datoj osobi sa odredjenim simptomima potrebno. Nekada je potrebno uključiti odredjene lekove, kako bi osoba mogla da funkcioniše, te da odgovori na zahetve psihoterapijskog tretmana. Potrebno je odvojiti vrlo važnu stvar a to je: šta pripada ličnosti a šta predstavlja psihološki poremećaj koji je manifestovan kroz “govor simptoma”. Važno je ustanoviti i značenje simptoma za datu ličnost, kao i oblasti življenja koje su ometene ovim simptomom. Ono što je takodje potrebno imati u vidu  je sledeće: dve različite osobe  mogu imati na primer iste simptome, ali dobiti različite vrste tretmana. One različite ličnosti i upravo zato se različiti ljudi tretiraju na različit način. Vrsta tretmana za svaku osobu visoko individualizovana, shodno njenoj ličnosti, njenim potrebama kao i vrsti  poremećaja koji se razvio u okviru date ličnosti.

Kada se pojavi neki simptom, drugačije opažamo sebe i okolinu; drugačije komuniciramo sa ljudima; drugačije osećamo i mislimo, drugačije vršimo procene. Zato je vrlo važno to prepoznati,javiti se na vreme za pomoć, ne čekati previše i u takvim stanjima uzdržati se od donošenja nekih značajnijih odluka, koje mogu biti presudne za naš budući život.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s